VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE
VASPITAČA U KIKINDI
SEMINARSKI RAD
Tema:
NERVNI SISTEM
Oblast:
TELESNI RAST I RAZVOJ
Mentor:
Student:
Kikinda,
Decembar, 2015/16.
Nervni sistem
4
2.Nervni sistem
Svaki put, kad bilo šta uradimo, naš nervni sistem se diskretno uključuje na svaki stepen
radnje. Ovaj sistem je najkompleksnija i najvažnija mreža komunikacije i kontrole. Nervni
sistem je od suštinske važnosti za vid, sluh, našu percepciju bola, kontrolu pokreta, regulaciju
telesnih funkcija, poput varenja i disanja, kao i za razvijanja mišljenja, jezičko izražavanje,
pamćenje i donošenje odluka.
Uloga nervnog sistema je da reguliše organske procese i rad organizma u celini kao i da
reguliše javljanje i tok psihičkih procesa.
2.1.Građa nervnog sistema
Nervni sistem je u osnovi izgrađen od neurona (nervnih ćelija) koji predstavljaju njegove
"radne delove" i glavne funkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Njihova funkcija je
slična funkciji žica u složenoj električnoj mreži. Oni mogu pratiti promene u spoljašnjoj sredini
(draži, stimulusi) i kao
odgovor na njih
generisati i prenositi
informaciju u vidu
brzog talasa
depolarizacije ćelijske
membrane (nervni
impuls) do efektornih
ćelija. Dakle, neuroni
primaju signale u
jednom delu nervnog
sistema i prenose ih u
drugi deo, gde mogu da
se prenesu i dalje na
druge neurone ili da
proizvedu neku radnju,
kao što je kontrakcija
mišićnih vlakana.
Nervni sistem
5
2.1.1.Neuroni
Neuroni su osetljive ćelije, mogu lako da se oštete ili unište zbog povrede, infekcije,
pritiska, hemikalija ili nedostatka kiseonika. Štaviše kako neuroni ne mogu da se obnavljaju kada
su jednom uništeni, takvi poremećaji imaju ozbiljne posledice.
Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih ćelija da kontrolišu
koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. Verovatno je jedinstvena karakteristika
neurona njihov končast oblik, koji omogućava prenošenje signala na relativno velike udaljenosti.
Neuroni postoje u raznim oblicima i veličinama, ali svi imaju istu osnovnu strukturu. Kao i sve
ćelije, imaju nukleus ili jedro koje se nalazi u sfernoj oblasti neurona, nazvanoj ćelijsko telo. Iz
ćelijskog tela izlazi više finih, korenastih vlakana. Ova vlakna se nazivaju dendriti. Iz ćelije,
takođe, izlazi jedno dugo vlakno koje se naziva akson. Na drugom kraju račva se u više grančica,
a svaka od njih se završava sićušnim kracima.
