Sociologije

Tema: Drustvena moc

SADRZAJ

I. Pojam drustvene moci……………………………………………….…str.1
Odredjenje moci……………………………………...………………..str.1

II. Poreklo drustvene moci……………………………………………….str.3

III. Struktura drustvene moci…………………………………………….str.3

IV. Funkcije drustvene moci……………………………………………..str.4

V. Oblici drustvene moci…………………………………………….......str.5
- pojedinacna moc…………………………………………………….str.5
- drustvena moc……………………………………………………….str.5
- ekonomska moc……………………………………………………..str.5
- politicka moc………………………………………………………...str.5
- duhovna moc…………………………………………………….......str.5
Kondigna moc…………………………………………………….........str.6
Kompenzacijska moc…………………………………………………..str.6
Odnos kondigne i kompenzacijske moci……………………………….str.6
Kondicionirana moc………………………………………………........str.7

VI. Izvori drustvene moci…………………………………………….......str.9
  - licnost……………………………………………………………….str.9
  - vlasnistvo………………………………………………………….str.11
  - organizacija I……………………………………………………....str.11
  - organizacija II……………………………………………………..str.13
Literatura………………………………………………………………..str.15

I. Pojam drustvene moci

         Rec moc ima vise znacenja.  Tako u latinskom jeziku rec “potentia” znaci moc ili sila, a
“potestas” vlada, vlast, … U francuskom jeziku rec “puissance” znaci moc, snaga, jacina, autoritet
itd. A u nemackom rec “macht” je rec gotickog porekla i oznacava vlast, moc, oblast, drzavu,
silu…   Moc   ima   sledeca   znacenja:   filozovko,   psiholosko,   lingvisticko,   teolosko,   antropolosko,
sociolosko, pravno. Ono sto interesuje filozofiju   kada je rec o moci jeste njena sustina. Prema
filozofskom shvatanju izdvajaju se tri odredjenja moci: moc kao puka moc, moc kao nadmoc i moc
kao mogucnost.

Moc kao puka moc neutralna je u odnosu na coveka i predstavlja moc opstanka, pokretanja i
razvoja. Moc kao nadmoc ispoljava se u nacinu vladanja, zapovedanja, upravljanja, prisvajanja, a
podrazumeva i hijerarhiju i zavisnost. Moc kao mogucnost pre svega se odnosi na covekove
stvaralacke potencijale, jer je stvaralastvo samo po sebi moc.

Za sociolosko shvatanje najbitnija su dva znacenja moci: moc pojedinca u odnosu na drustvene
grupe i drustvo i moc drustvenih grupa u drustvu. Ali nesto sto je najbitnije za svakog sociologa
jeste kakve posledice po drustvo izaziva moc drustvenih grupa i moc pojedinca. Tomas Hobs je
prvi obradio pojam moci i po njegovom misljenju moc coveka cine sredstva koje on trenutno
koristi radi proizvodnje dobara. Za njega je moc originalna ili instrumentalna. Za Hobsa najveca
ljudska moc je moc drzave ili moc najveceg broja ljudi. Covekovu prirodnu moc cine njegove
duhovne i telesne vrline. Kljucni i sredisnji pojmovi politike su moc, autoritet i vlast, iako se oni
razlikuju u mnogim funkcijama, elementima i svojstvima. Autoritet nepostoji bez moci, a moc
moze da poseduje autoritet, ali i ne mora. Za moc je karakteristicno nametanje volje uprkos otporu,
a za vlast izvrsavanje zapovesti. Moc se demonstrira, a vlast se postupno i relativno dugo ucvrscuje.

Odredjenja moci –

Po odredjenju moci Maksa Vebera moc podrazumeva “izglede

jednog coveka ili vise ljudi da sprovedu sopstvenu volju u zajednickom poduhvatu, cak i uprkos
otporu drugih koji u tom poduhvatu ucestvuju”

. Sustina je da je moc nametanje volje i ona se moze

ostvariti prihvatanjem ili slamanjem otpora. Najuspesnija sredstva za ostvarivanje takve moci su
disciplina i vlast. Po misljenju Bertranda Rasela posedovanje moci je povezano sa sticanjem slave,
a to je zapravo jedna od najvisih teznji kojom idu i teze ljudi.   Robert Birstet smatra moc kao
sposobnost da se nametne sila u odredjenu drustvenu situaciju. Za njega je moc drustvena pojava
koja   se   moze   javiti   u   formalnoj,   neformalnoj   organizaciji,   i   neorganizovanoj   zajednici.   Feliks
Openhajm smatra da je posedovanje moci sposobnost uticaja, kaznjavanja i kontrolisanja slobode
drugih. Robert Dal misli da moc ima onaj covek koji moze da utice na nekog drugog coveka da
uradi ono sto inace ne bi ucinio. Odredjenje moci za Petera Bahana i Mortona Baraca oslonjeno je
na prinudu, uticaj, autoritet ili manipulaciju. Rajt Mils smatra da su mocni i uticajni ljudi oni koji
imaju mogucnost da ostvaruju svoje ciljeve cak i onda kada se drugi ljudi tome protive. Samo ljudi
koji upravljaju ili ucestvuju u upravljanju velikih institucija mogu biti mocni. Hana Arent misli da
moc pripada grupi i postoji koliko i ta grupa i nikada nije svojstvo pojedinca. Tako na primer kada
je neko na vlasti, on zavisi od ljudi koji su ga na taj polozaj izglasali, i njegova vlast ce trajati sve
dok   ta   grupa   ljudi   ne   iscezne.   Niklas   Luhman   moc   smatra   za   komunikacijski   medij.   Moc   je

Cedomir Cupic: Enciklopedija politicke kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993, str.685

Pored toga sto moc donosi finansijsku korist, ona donosi veliki uzitak onima koji je poseduju jer
se u njima stvara osecaj vrednosti zbog pocasti koje dobijaju. Medjutim, svakodnevna pristojnost
ne dopusta da se javno prizna kako se moc zeli radi nje same. Jedino se moze prihvatiti shvatanje
da pojedinac sme teziti vlascu zato da bi pomocu nje mogao drugima naredjivati, ubedjivati ih i
zato da bi se domogao novca.

Rec moc nikoga ne ostavlja ravnodusnim, i ona moze izazvati pozitivnu ili negativnu reakciju
kod ljudi, u zavisnosti od tacke gledista na njen uticaj. Smatra se da su sindikati nezamenljivi
branioci i zastitnici prava radnika, dok gledano iz drugog ugla ti isti sindikati u dubokom su sukobu
sa slobodom vlastitih clanova. Politicar koji postigne da se neka poreska reforma prihvati, dobice
naklonost onih kojima ta reforma donosi korist, dok ce drugi kojima ta reforma steti smatrati
ponasanje tog politicara samovoljnim i cak nesavesnim.

         Sprovodjenje   moci,   tj.   potcinjavanje   volje   jednih   volji   drugih,   neizbezna   je   pojava   u
savremenom drustvu, jer bez takvog potcinjavanja nista se ne moze postici. Sve   u svemu moc
moze biti drustveno zlocudna, ali u isti mah drustveno bitna. Drugim recima moc ima dva vida:
predstavlja   drustvenu   nuznost,   a   ujedno   je     drustveno   opasna.   O   njoj   treba   doneti   sud,   ali   je
nemoguce doneti takav sud koji bi vazio za svaku moc.

II. Poreklo drustvene moci

       Po poreklu moc proizilazi iz prirodnih sposobnosti coveka i iz prirode socijalnih odnosa koji
nastaju u razlicitim istorijskim drustvenim okolnostima.  Pojedinacne moci kroz ljudsku istoriju
imale   su   presudan   uticaj   na   odredjena   drustva   i   politicke   zajednice.   Racionalo   koriscenje
pojedinacne   moci   dovodilo   je   do   bogatijeg   politickog   i   socijalnog   zivota,   dok   je   iracionalno
koriscenje pojedinacne i grupne moci zatvaralo i unistavalo politicki i socijalni zivot i politicku
zajednicu. U antici moc je pocivala na privredi i ropstvu u domacinstvu, dok u feudalizmu moc
izvire iz zemljisnog poseda koji je temelj sudske, vojne i religiozne vlasti, gde je moc fiksirana za
posed. Sa nastankom i razvojem kapitalizma bitno se menjaju odnosi u drustvu, politici, samim tim
i u politickoj i socijalnoj moci. “Osnov i izvor svega postaje novac, a moc sa novcem postaje
pokretljiva prenosiva”

III. Struktura drustvene moci

Strukturu drustvene moci cine:

1) Nosioci moci

mogu biti pojedinci ili drustvene grupe koje svoju moc zasnivaju na jednom

ili vise elemenata. Sto su ti elementi realisticniji to je moc pojedinca, tj. grupe stabilnija.

2) Ubedjivanje

je znacajan element moci, jer su ljudi skloni da namecu uverenja ali i da

prihvataju ubedljive stavove drugih. Ova moc zavisi od znanja, informisanosti, polozaja pojedinca,
posedovanja sredstava i vestine ubedjivanja. Poseban vid ubedjivanja je manipulacija.

Cedomir Cupic: Enciklopedija politicke kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993, str.687

3) Materijalno bogatstvo

posedniku stvara osecaj sigurnosti i moci. Ekonomska moc je

uvek imala veliki uticaj na sve druge oblike moci, jer ona prisiljava jednom velikom pretnjom –
pretnjom gladju, nudeci izbor: “Ili ces se sloziti, ili ces biti bez pristojnog standarda”

4) Statusni simboli

uticu sa psiholoskog karaktera sa znacajnim socijalnim i politickim

posledicama ( odlikovanja, titule, publicitet, rang itd. ).

5) Kontrola drustvenih normi

predstavlja pravne, moralne, religijske i obicajne norme

kojima se kontrolisu oni koji se njih pridrzavaju, ali i oni kod kojih se ove norme premestaju unutar
svesti i kod kojih je kontrola manje vidljiva a ne mora biti manje efikasna.

6) Sila

podrazumeva upotrebu sredstava prinude koja se najcesce realizuje fizickom silom.

Pored toga sto je skupa, kratkog daha, nepopularna i dovodi do otpora, ona je i neefikasna.

7) Dominacija i hijerarhija

su principi moci. Dominacijom se moc manifestuje i ona je

spoljasnji princip moci. Hijerarhija vertikalno povezuje strukturu moci i ona je unutrasnji princip
moci.

Medjusobno su povezane i dopunjuju se, a zajedno pokazuju efikasnost, rezultate, velicinu i

mogucnosti moci.

IV. Funkcije drustvene moci

Funkcija odrzanja

– ako je pojedinac u pitanju odrzanje se odnosi na socijalnu grupu

kojoj pripada, ako se odnosi na njegov profesionalni polozaj onda se to odrzavanje odnosi na
zadrzavanje tog polozaja, dok u politici funkcija odrzavanja dobija posebnu ulogu jer se te pozicije
tesko zadrzavaju. Ova funkcija ima veliki znacaj i za drustvenu, ekonomsku i duhovnu moc.

Funkcija stvaralastva

– je najbitnija funkcija duhovne moci. Od njenog razvoja zavisi i

opstanak duhovne moci.

Funkcija pokretenja

– je funkcija koja je usmerena ka razvoju, predstavlja pozitivnu

usmerenu volju kojom se kroz istoriju drustvenog razvitka razbija sve sto pruza otpor kretanju
napred i trazenju novih puteva.

)

Integrativna funkcija

– nastaje i odrzava se silom, uveravanjem, pritiscima, nametanjem i

moze imati pozitivne i negativne posledice po razvoj drustva. Integracijom se koncetrise i
centralizuje moc ili se pak centralizuje otpor. Racionalno integrisana moc ima vecu sansu da se
odrzi i demonstrira, dok iracionalno integrisana moc uglavnom izaziva snazan otpor. Ipak kada
dostigne potpuno preovladavanje irocionalne moci mogu da sruse svaki otpor i uvek ucvrscuju
totalitarni, diktatorski, despotski sistem.

Kontrolna funkcija

– predstavlja sredstva pomocu kojih se kontrolise nametanje i

sprovodjenje volje. Ta sredstva su: fizicka sila, drustvene norme ( zakoni, bozje zapovesti ) i
sredstva nagradjivanja i kaznjavanja.

Emocionalna funkcija

– moc zadovoljavanja emocionalnih potreba ( sigurnost ) i

patoloskih zadovoljstava ( agresivnost, destrukcija ).

Kompenzatorska funkcija

– predstavlja moc kojom se nadoknadjuju stvarne ili umisljene

prikracenosti i frustracije i najcesce su te kompenzacije putem moci destruktivne i porazne.

8) Legitimacijska funkcija –

podrazumeva opravdanje i pomaganje vladajuceg poretka od

strane mocne drustvene grupe koja na taj nacin vrsi realizaciju sopstvenog interesa.