Diskriminacija

SVEUČILIŠTE SJEVER 
SC KOPRIVNICA 
SMJER: POSLOVANJE I MENADŽMENT U MEDIJIMA 
KOLEGIJ: KULTURA, STIL, ŽIVOT, ROD 
AK.GOD. 2014./2015.

SEMINARSKI RAD 

Diskriminacija 

Student: Ivan Tominac

Mentor: Jelena Ivelić, dipl.učitelj duhovnosti 

Koprivnica, svibanj 2015.

1

Sadržaj:

1. Uvod................................................................................................................2
2. Diskriminacija.................................................................................................3

2.1 Oblici diskirminacije.................................................................................... 3

3. Rasizam...........................................................................................................5

3.1 Rasizam u sportu..........................................................................................5
3.2 Povijest rasizma............................................................................................5

4. Ksenofobija.....................................................................................................7
5. Antisemitizam.................................................................................................8
6. Diskriminacija na tržištu rada.........................................................................9

6.1 Rod kao diskriminatorni element...............................................................10
6.2 Dob kao diskriminatorni element...............................................................12

7. Diskriminacija u medijima............................................................................13
8. Zaključak.......................................................................................................15
9. Literatura....................................................................................................... 16

3

2. Diskriminacija

"Diskriminacijom se nazivaju stajališta, ponašanja ili djelovanja jedne društvene skupine na 

uštrb i štetu one druge, a kako bi se istakao njezin manje vrijedan položaj u društvu." (Barada, 

Jelavić, 2004. )  Zakon o suzbijanju diskriminacije nudi opsežniju definiciju u kojoj kaže da je 

diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema nekim 

osobama ili grupama ljudi, kao i prema članovima njihovih porodica ili njima bliskim osobama, 

na otvoren ili prikriven način, i to kada je osnov za pravljenje te razlike:

1.

rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko porijeklo, jezik;

2.

vjersko   ili   političko   opredijeljenje,   članstvo   u   političkim,   sindikalnim   i   drugim 

organizacijama;

3.

spol, rodni identitet ili seksualna orijentacija;

4.

imovinsko stanje;

5.

rođenje, genetske posebnosti, zdravstveno stanje, invaliditet;

6.

bračni i obiteljski status (obiteljske obaveze, trudnoća);

7.

osuđivanje;

8.

starosna dob;

9.

izgled   i   druga   stvarna   svojstva   osobnosti,   ili   neka   druga   svojstva   koje   ti   je   neko 

neopravdano pripisao.

Iz navedenog vidimo da je diskriminacija vrlo opširan pojam te se ne bi smjela promatrati bez 

sagledavanja okvira u kojem se nalazi kako bismo utvrdili da li se radi o diskriminaciji ili su u 

pitanju samo ljudski cinizmi i loše ophođenje prema drugima.

2.1 Oblici diskirminacije

Opisani oblici diskriminacije u ovom seminarskom radu biti će:

1. Izravna diskriminacija

2. Neizravna diksriminacija

3. Uznemiravanje

Izravna diskriminacija

  je postupanje uvjetovano nekim od osnova iz članka 1. stavka 1. 

Zakona o suzbijanju diskriminacije kojim se osoba stavlja ili je bila stavljena ili bi mogla biti 

4

stavljena   u   nepovoljniji   položaj   od   druge   osobe   u   usporedivoj   situaciji.   Primjer   izravne 

diskriminacije   bio   bi   natpis   na   vratima   restorana   “Ne   poslužujemo   Rome”.   Međutim,   u 

stvarnosti diskriminacija najčešće poprima suptilnije oblike pa je stoga zabranjena i neizravna 

diskriminacija. (Zakon o suzbijanju diskriminacije, Ustav RH)

Neizravna diskriminacija

 postoji kada naizgled neutralna odredba, kriterij ili praksa, stavlja ili 

bi mogla staviti osobe u nepovoljniji položaj po nekoj od diskriminacijskih osnova u odnosu na 

druge   osobe   u   usporedivoj   situaciji,   osim   ako   se   takva   odredba,   kriterij   ili   praksa   mogu 

objektivno opravdati zakonitim ciljem, a sredstva za njihovo postizanje su primjerena i nužna.

Slikovito prikazano, neizravna diskriminacije jest ako se daje rodi i lisici piti iz jednakih visokih 

posuda, obzirom da ih time tretiramo naizgled jednako. No učinak je puno drugačiji za lisicu, 

koja će takvim jednakim tretmanom ostati žedna. (Zakon o suzbijanju diskriminacije, Ustav 

RH)

Prema   Zakonu   o   suzbijanju   diskriminacije,  

uznemiravanje

  je   svako   neželjeno   ponašanje 

uzrokovano   nekom   od   navedenih   diskriminacijskih   osnova   koje   ima   za   cilj   ili   stvarno 

predstavlja povredu dostojanstva osobe, a koje uzrokuje strah, neprijateljstvo, ponižavajuće ili 

uvredljivo okruženje. Primjer uznemiravanja bio bi izvrgavanje uvredljivom ponašanju radnika 

druge nacionalne pripadnosti, kojeg na radnom stolu svako jutro čekaju uvredljive poruke 

vezane   za   njegovu   nacionalnost.   Uznemiravanje   na   osnovu   spola   bilo   bi   uznemiravanje 

primjerice   jedine   žene   u   radnoj   sredini   u   kojoj   rade   muškarci.   (Zakon   o   suzbijanju 

diskriminacije, Ustav RH)

3. Rasizam

Rasizam izolira i ranjava ljude te unosi podjele u zajednicu. Rasizam je naziv za ideologiju koja 

smatra da je rasa temelj ljudskog društva, odnosno da pripadnost pojedinca određenoj rasi mora 

biti osnova za njegov društveni položaj. Rasna diskriminacija se posebno ističe u zemljama gdje