Seminarski Rad Iz Predmeta
Sociologija
Tema:
Čovek I Ljudska Priroda
Www.Maturski.Org
Čovek I Ljudska Priroda
I Jedino Stavljanje Života Na Kocku Jeste Ono Čime Se Osvedočava Sloboda,
Čime Se Osvedočava Da Je Suština Samosvesti Nije Biće, Nije Neposredni Način, Na
Koji Se Ona Pojavljuje...
Da Kako, Onaj Individum Koji Nije Stavljao Život Na Kocku Može Da Se Prizna Kao
Ličnost; Ali Takav Individum Nije Postigao Istinitost Te Priznatosti Kao Jedne
Samostale Samosvesti.
(Prevedeno Prema: Hegel, Fenomenologija Duha,
Bigz, Redakcija „kultura, Beograd, 1974, Str. 115 – Prim Prev.)
hegel Nam Pruža Alternativni Mehanizam Pomoću Kog Se Razume Istorijski
Proces, Proces Koji Je Zansovan Na „borbi Za Priznanje“. Taj Koncept Priznanja Nam
Dopušta Da Otkrijemo Totalno Ne Materijalistkiču Istorijsku Dijalektiku Koja Je Mnogo
Bogatija U Svom Razumevanju Ljudske Motivacije. Da Bismo Otkrili Značenje Borbe
Za Priznanje, Treba Da Razumemo Hegelov Koncept Čoveka, Odnosno Ljudke Prirode.
Za One Rane Teoretičare Liberalizma Koji Su Prethodili Hegelu, Rasprava O Ljudskoj
Prirodi Bila Je Prezentovana Kao Portretisanje Prvog Čoveka, Tj Čoveka U „prirodom
Stanju“.
Njegov Prvi Čovek Deli Sa Životinjama Izvesne Bazične Prirodne Želje, Kao Što
Su Želja Za Hranom, Spavanjem, Skloništem I Iznad Svega Za Očuvanje Vlastitog
Života. Ali Hegelov Prvi Čovek Je Radikalno Različit Od Životinje Po Tome Što On Ne
Želi Samo Realne Objekte – Meso I Krzno Kojim Se Održava Toplota I Skolište U
Kojem Živi Već I Objekte Koji Su Potpuno Nematerijalni.
Po Hegelu Individua Ne Može Postati Samosvesna, Tj. Postati Svesna Sebe Kao
Zasebna Bića a Da Ne Bude Priznat Od Strane Drugih. Čovek Je Od Početka Bio
Socijalno Biće, Ali Hegelov Prvi Čovek Razlikuje Se Od Životinja Na Jedan Drugi
Mnogo Dublji Način. Ovaj Čovek Ne Želi Samo Da Bude Priznat Od Strane Drugih, Već
Da Bude Priznat Kao Čovek. A Ono Što Konstituiše Identitet Čoveka Kao Čoveka Što
Predstavlja Jedinstvenu Ljudsku Karakteristiku, Jeste Njegova Sposobnost Da Rizikuje
Svoj Vlastiti Život.
jedino Je Čovek Sposoban Za Angažovanje U Krvavoj Bici U Cilju
Demonstriranja Prkosa Prema Svom Životu, U Cilju Predočavanja Da Je On Nešto Više
Nego Složena Mašina, Nego „rob Svojih Nagona“, Ukratko, Da Poseduje Specifični
Ljudski Ponos Zbog Čega Je Slobodan. Celokupno Ljudsko Ponašanje Može Se U
Krajnjoj Liniji Objasniti Pomoću Subljudskog, Pomoću Psihologije I Antropologije Koje
Se, U Krajnjem, Oslanjaju Na Biologiju I Hemiju I Napokon Na Delovanje
Fundametalnih Sila Priroda.
2
Kapitalističko Društvo U Kome Je Produbljena Razlika Materijalnih Vrednosti
Između Najvišeg I Najnižeg Društvenog Sloja Određuje Ljudska Čula Sirovim
Praktičnim Potrebama.
Luksuz Je Puka Suprotnost Prema Prirodno Nužnom. Razvitak Industrijalizma
Reducirao Je Tu Prirodnu Nužnost I Stavio U Prvi Plan Luksuz. Potrebe Nezavisnog
Individuuma Su Zapostavljene. Razlikujemo Društveno Proizvedene Potrebe I Prirodne
Potrebe. Industrijskom Proizvodnjom, Fizička Egzistencija Čoveka Prestaje Da Bude
Separativan Cilj I Problem. Ljudi Rade Tj. Obavljaju Svrsishodnu Delatnost Ne Samo Da
Bi Zaštitili Svoje Od Smrti Prouzrokovane Prirodnim Nepogodama, Već I Ispunili Svoje
Hirove, „napunili Svoje Stomake“
Po Našem Mišljenju Određivanje Jedne Separativne Grupe „prirodnih Potreba“
Ne Uklapa Se Organski U Marksovu Opštu Filozofsku Teoriju Potreba. Prirodne Potrebe
Nisu Jedina Grupa Potreba, Nego Su Pojam Granice, One Preko Koje Se Ljudski Život
Kao Takav Više Ne Može Reprodukovati, Drugim Rečima, Granice Proste Egzistencije.
U Ovom Slučaju Se Ne Govori O Prirodnim Potrebama, Nego O Egzistencijalnoj
Granici, Zadovoljavanja Potreba.
Ako Empirisjki Ispitamo Koje Je Potrebe Nužno Zadovoljiti Da Se Kod Članova
Jednog Datog Društva Ili Klase Probudi Osećanje Ili Ubeđenje Da I'm Je Život - Na
Datom Nivou Podele Rada – „normalan“ Doći Ćemo Do Pojma Nužnih Potreba.
Razmere I Sadržaj Nužnih Potreba Mogu Biti Veoma Različite, U Zavisnosti Od
Vremena I Klasa. Razlikuju Se Nužne Potrebe Različitih Radnika U Različitim Epohama
I Državama. Carstvo Materijlne Proizvodnje Je Carstvo Nužnosti. Nužne Potrebe, Zavise
Od Materijalne Proizvodnje I Njenog Stupnja Razvoja. Duhovne I Moralne Potrebe,
Usmerene Prema Društvu, Predstavljaju Suprotnosti Nužnim Potrebama. Podela Koja Se
Može Samo Ekonomski Nedvosmisleno Interpretirati Sadrže Većinom I
Filozofskoistorijske Elemente I Vrlo Često Dobija Vrednujuće Akcente.
Za Prosperitetom Sledi Kriza, U Kojoj Isti Artikli (I Zadovoljavanje Potrebe)
Ponovo Postaju Nedostižni. Ako Se Uzmu U Obzir Iskustva U Razvitku Kapitalizma,
Moglo Bi Se Reći Da Svako Društvo Koje Počiva Na Društvenoj Potrebi Rada,
Reprodukuje Ove Ekonomski Separativne Grupe. Potreba – Nužne I Luksuzne Potrebe –
A Samo Društvo „udruženih Proizvodjača“ Može Da Ukine Tu Suprotnost, Ne Samo Na
Taj Način Što Takozvane „luksuzne Potrebe“ Prestaju Da Budu Takve Nego Time Što Se
Njime I Sistem „nužnih Potreba“, Utirući Put Razvoju Individualnih „slobodnih Potreba“.
Mi Jedino Osporavamo to Da Se „luksuzne Potrebe“ Mogu Definisati Po Svom
Sadržaju Kvalitetu, Da Se Potrebe Na Osvnovu Svog Konkretnog Kvaliteta Ili Kvantiteta
Uopšte Mogu Deliti Na „nužne“, Odnosno Luksuzne Potrebe.
marksova Kritika Kategorije „bogatstva“ Iz Klasične Političke Ekonomije, Koja
Je Identična Sa Materijalnim Bogatstvom. Za Marksa Predpostavka Ljudskog Bogatstva
Je Samo Njegova Poredpostavka, Samo Baza Za Slobodan Razvoj Svih Ljudskih
Sposobnosti I Čula, Da Bi Se Mogla Ostvarti Slobodna Mnogostrana Delatnost Svake
4
Individue. Potreba Kao Vrednosna Kategorija Nije Ništa Drugo No Potreba Za Ovim
Bogatstvom.
čovekova Potreba I Predmet Te Potrebe Stoje U Korelaciji: Potreba Se Odnosi
Uvek Na Neki Konkretan Predmet. Potreba I Njen Predmet Su „momenti“, „strane“
Jednog Istog Kompleksa. Proizvodnja Je Ta Koja Stvara Nove Potrebe. Najviši Predmet
Čovekove Potrebe Je Drugi Čovek. Drugim Rečima: Stepen Humanizovanja Ljudskih
Potreba Meri Se Time Koliko Je Čovek Postao Cilj, Najviši Predmet Potrebe Drugog
Čoveka. Čovek Stvara Predmete Svoje Potrebe I Ujedno Stvara I Sredstva, Koja Služe
Njihovom Zadovoljavanju. Istorija Čovekovog Nastanka Je U Osnovi Istorija Nastanka
Potreba. Dakle Ljudska Potreba Se Ostvaruje U Toku Opredmećenja; Čoveka, Koji
Rođenjem Dolazi U Ljudsko Društvo, „vode“ I U Obličavanju Njegovih Potreba
Usmeravaju Predmeti Ovih Potreba.
Potreba Kao Pretenzija Usmerena Prema Kvalitativno Različitim Vrstama
Predmeta – Pretenzija Koju Stvaraju Sama Opredmećenja – I Individualna Želja Za
Pojedinim Konkretnim Od Ovih Predmeta, Želja Koja Usmeravaju Ove Potrebe. Dakle
Individua Bogata Potrebama Kao Društveno Karakterističan Tip Je Filozofska
Konstrukcija Koja Se Može Verifikovati Tek U Budućnosti, Ali Koja, To Marksu, Mora
Nastati U Budućnosti
Rečeno Je Da Je Pojam Čoveka, Bogatog Potrebama I Po Marksovoj Intenciji
Delimično Čisto Filozofska Konstrukcija. Ipak, Marks Stalno Pokušava Da Tu
Konstrukciju Potkrepi Empirijskim Činjenicama Koje Sadrže Dva Vrednosna Akcenta.
Baš Za to Služi Pojam Čovekovog Bića.
Čovek Bogat Potrebama Je Filozofski Konstruisan Pojam, A Čovekovo Biće Je
Ipak Samo Vrednosna Kategorija. Kao Što Je Već Ukazano, Pre Svega Kod Normalnih
Odnosno Ljudskih Odnosa Najviše Čovekov Cilj Je Drugi Čovek. Otuđenje Pretvara I
Taj Najviši Cilj U Sredstvo, Pa Čovek Sa Drugog Čoveka Postaje Puko Sredstvo:
Sredstvno Za Ostvarenje Njegovih Privatnih Ciljeva, Njegove Gramzivosti. Brojni Porast
Potreba Nikad Ne Može Postati Pravo Bogatstvo, Zato Što Je On Prosto Sredstvo Jedne,
Individuama Tuđe, Od Njih Otuđene Suštinske Snage, Porasta Kapitalističke
Proizvodnje.
5
