Fondovi Evropske Unije

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

BANJA LUKA

FAKULTET PRAVNIH NAUKA

FONDOVI EVROPSKE UNIJE

seminarski rad iz predmeta

- E K O N O M I J A  I  F I N A N S I J E  EU -

Studenti:

Profesor:

Bijeljina, april 2016.

S A D R Ž A J :

U V O D...................................................................................................................................... 3
1.Razvojni put Evropske unije....................................................................................................4
2. Regionalna politika kao glavna investicijska politika EU......................................................5
    2.1. Razvoj regionalne politike u Evropskoj Uniji.................................................................6
3. Fondovi za provođenje Regionalne (Kohezijske) politike - FONDOVI EU........................10
    3.1. Kohezijski fond..............................................................................................................11
    3.2. Evropski fond za regionalni razvoj................................................................................12
    3.3. Evropski socijalni fond..................................................................................................13
    3.4. Europski poljoprivredni fond za ruralni razvoj..............................................................14
    3.5. Europski fond za pomorstvo i ribarstvo.........................................................................14
4.  Programi Zajednice..............................................................................................................14
5. Instrument za predpristupnu pomoć – IPA...........................................................................16
Z A K LJ U Č A K.................................................................................................................... 18
L I T E R A T U R A................................................................................................................ 19

U V O D 

1. Razvojni put Evropske unije

Nastanak Evropske unije neupućeni u istoriske činjenice obično vezuju za 9. maj 1950. godini 

kada je objavljen projekat „ Schumanov plan". Cilj ovog projekta bio je ujedinjenje proizvođača 

uglja i čelika iz Francuske i Njemačke, a za posljedicu je imao nastanak Evropske zajednice za 

ugalj   i   čelik.   Značaj   konkretnog   događaja   ogleda   se   u   tome   što   je   ovo   prvo   udruženje   na 

Evropskom tlu koje je imalo nadnacionalni karakter i time onemogućilo svaki budući rat između 

tih zemalja.

Međutim iako je uloga ovog ugovora nesumljivo jedna od najznačajnih u istoriji Evropske unije 

sama ideja o ujedinjenju država „starog kontinenta " datira iz ranijeg perioda. Ideju o ujedinjenju 

propagirali su evropski integralist-utopisti iz 19. vijeka

1

. Da je značaj ove ideje imao velikog 

uticaja na filozofe , pisce i političare toga doba govori i podatak da je čak i čuveni francuski pisac 

Viktor Igo (Victor Hugo) pisao i govorio o „Ujedinjenim Državama Evrope". Prekretnicu od 

utopije   o   ujedinjenim   državama   prema   stvarnom   ujedinjenju   prvi   put   čini   tadašnji   britanski 

premijer  Vinston   Čerčil   (   Winston   Churchil)   u   Cirihu   19.   septembra   1946.   godine

2

.   U  svom 

tadašnjem govoru on daje punu podršku ideji o stvaranju „Sjedinjenih Država Evrope " i ističe 

Francusku i Zapadnu Njemačku kao lidere u tom procesu.

Na realizaciju Čerčilovog predloga nije se dugo čekalo. Dana 17. marta 1948. godine potpisan je 

Briselski pakt između Britanije , Francuske i zemalja Benaluxa , a zajednički cilj bio je zajednička 

odbrana. Sam naziv Briselski pakt mijenja se u mnogo poznatije ime Zapadnoevropska unija. 

Događaji koji su uslijedili kasnije bili su očekivani jer je te iste 1948. godine održan Evropski 

kongres (Congress of Europa) u Hagu koji je imao za cilj ujedinjenje raznih evropskih pokreta u 

Evropsku uniju. Rezultat tog kongresa bio je nastanak Evropskog pokreta iz kojeg će kasnije 

nastati neke od najzančajnijih institucija EU kao što su Vijeće Evrope, Evropska platna unija i 

College of Europa u Briselu.

Ovde treba naglasiti da se pod Evropskom zajednicom podrazumijevalo združeno djelovanje tri 

Evropske institucije i to: Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i 

Evropska   zajednica   za   atomsku   energiju.   Pravno   ujedinjenje   u   EU   ove   tri   institucije   koje   su 

djelovale na teritoriji Evrope uslijediće tek 1992.godine ugovorom iz Mastrichta. Novine koje se 

donose tim ugovorom odonose se na područja:

1.

razvoj ekonomske i monetarne Unije;

2.

jačanje institucionalne strukture Unije;

3.

demokratizacije Unije;

4.

definisanje vanjske i bezbednosne politike.

Iako   je   na   početku   osnivanja   imala   za   cilj   okupiti   sve   nacije   i   građene   Evrope,   današnja 

Evropska unija uklonila je u potpunosti unutrašnje trgovačke barijere, u dobroj mjeri razvila neke od 

nekad najsiromašnijih regija na kontinentu i postala dom druge svetske valute - evra. Da bismo 

slikovito prikazali ekonomsku moć Evropske unije dovoljno je istaći podatak da kroz razne vidove 

pružanja pomoći širom svijeta mjesečno troši 500 miliona evra.

1

Smajić, Zekerijah. „Evropska unija  za svakog", str. 9

2

Smajić, Zekerijah. „Evropska unija  za svakog", str. 9

2. Regionalna politika kao glavna investicijska politika EU

Regionalna politika jedna je od najstarijih zajedničkih politika Evropske unije. Potreba smanjenja i 

uklanjanja   razlika   među   regijama   država   članica   definisan   je   još   u   Rimskim   ugovorima 

(1957./1958.),   a   regionalna   politika   postepeno   je   definisana   Jedinstvenim   evropskim   aktom 

(1967./1968.)   i   Ugovorom   o   Evropskoj   uniji   (1992./1993.).   Jedinstvenim   evropskim   aktom 

ekonomska i socijalna kohezija postavljena je kao jedan od ciljeva Evropske unije, a Ugovorom o 

Evropskoj uniji regionalna politka definisana je kao zajednička politika EU.

3

Ciljevi regionalne politike obuhvataju sve regije i gradove Evropske unije kao podršku stvaranju 
novih radnih mjesta, tržišnom natjecanju, održivom razvoju i poboljšanju kvalitete života građana.

Radi ispunjenja tih ciljeva i zadovoljavanja raznolikih potreba u svim evropskim regijama, za 
kohezijsku politiku u razdoblju od 2014. do 2020. dodijeljeno je 351,8 milijardi evra, što iznosi 
gotovo trećinu cjelokupnog budžeta Evropske unije.

4

Ona je jedan od najvažnijih instrumenta za postizanje ekonomske i socijalne kohezije Evropske 

unije pa se uz naziv regionalna politika najčešće koristi i naziv kohezijska politika. Regionalna 

politika zasniva se na finansijskoj solidarnosti te se dio sredstava koje države članice uplaćuju u 

budžet EU dodjeljuje manje razvijenim regijama država članica EU. U okviru regionalne politike 

najveći dio podrške usmjerava se državama članicama, odnosno njihovim regijama čiji je BDP 

ispod 75 % prosječnog BDP-a Evropske unije. 

Takođe, u okviru regionalne politike podrška se usmjerava u razvoj inovativnosti i istraživanja, 

održivog razvoja, zapošljavanja te prekograničnu i međuregionalnu saradnju. Korisnice podrške u 

ovim oblastima su sve države članice EU i njihove regije. 

Uobičajeno   je   da   se   u   okviru   regionalne   politike   kao   instrumenti   za   rješavanje   specifičnih 

problema uspostavljaju i programi zajednice.

2.1. Razvoj regionalne politike u Evropskoj uniji

Od stvaranja Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 1958. godine regionalna politika je prošla 
kroz nekoliko faza. 

-

Prva je trajala od 1958. do 1975. godine i njena osnovna karakteristika bila je nedovoljno 
fokusiran pristup regionalnoj politici Zajednice. 

-

Bitne karakteristike druge faze (1975–1986) bile su stvaranje novih instrumenata i jačanje 
postojećih, kao i mali ali konstantan rast raspoloživih fondova. 

-

Treća faza obilježava period od 1986. do 1999. godine. Glavna karakteristika ove faze je 
reforma i  povećanje dostupnih fondova kao i poboljšanje efikasnosti korišćenih instrumenata 
i potrošenih sredstava. 

-

Četvrta   faza   obuhvata   period   od   2000.   do   2006.   godine.   U   drugoj   polovini   devedesetih 
pripremana je Agenda 2000, kojom je predviđeno i najveće proširenje Evropske unije (maj 
2004. godine), u okviru kojeg 10 država postaju članice EU. 

-

Petu   fazu,   koja   obuhvata   tekući   budžetski   period   od   2007.   do   2013.   godine,   karakteriše 
najveća ikada utvrđena finansijska sredstva namenjena najsiromašnijim državama članicama i 
regionima i fokus prioriteta na brži privredni razvoj, stvaranje radnih mesta i inovacije.

3

http://www.dei.gov.ba/dokumenti/default.aspx?id=4846&langTag=bs-BA

4

http://ec.europa.eu/regional_policy/hr/policy/what/investment-policy/