Универзитет Синергија

Факултет за безбједност и заштиту

Бања Лука

_____________________________________________

Семинарски Рад

Из предмета:

Приватна безбједност

Тема:

Историјски развој приватне безбједности у САД-у

Ментор

Студент:

Проф. др Милан Даничић Небојша Ћерић 821/09
Ненад Радаковић

___________________________________________________

Бања Лука, новембар 2011. године

С А Д Р Ж А Ј :

УВОД....................................................................................................................3

1. ПРИВАТНА БЕЗБЈЕДНОСТ......................................................................4

1.1. Појам приватне безбједности.........................................................................................4

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРИВАТНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ У САД-у.....5

2.1. Историјски развој............................................................................................................5

2.2. Приватнa војнa предузећа..............................................................................................5

2.2.1.Блеквотер (Blackwater)..................................................................................................9

2.2.2. Динкорп (DynCorp)......................................................................................................12

2.3. Приватни затвори у САД-у..........................................................................................14

2.3.1. ЦЦА (CCA - Corrections Corporation of America).....................................................17

2.3.2. ВЦЦ (WCC - Wackenhut Corrections Corporation)...................................................18

3. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................20

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................21

1. ПРИВАТНА БЕЗБЈЕДНОСТ

1.1. Појам приватне безбједности

Заштита   имовине   и   пословања   приватних   субјеката   (приватна   безбједност)
подразумијева   активну   и   пасивну   заштиту   дјелатност   агенције   за   обезбјеђење   уз
коришћење   свих   дозвољених   техничких   средстава,   која   служе   за   заштиту   неког
простора, појединца или организације. Та дјелатност омогућава ничим неометан рад и
развој датог приватног субјекта без обзира на могуће носиоце и облике угоржавања.
Средства и методе које ће се у заштити користити зависе првенствено од циљева и
потреба   система   заштите   односно   потреба   клијената   (субјеката)   којима   се   заштита
пружа.

Ако, на примјер, клијент у области пружања услуга грађанима, заштита мора бити
ненаметљива и сугестивна , јер грађани морају слободно приступати услугама, као што
је то случај у хотелијерству или на примјер у забавним парковима.

Са   друге   стране,   ако   је   клијент   који   има   потребу   заштите   организација   или
индустријско постојење које производи или користи опасне материје или технологије
(експлозиви,   отрови,   вируси,   радиоактивне   материје   и   слично),   заштита   мора   бити
прилично   интезивна   и   видљва,   због   екстремно   ограничавајуће   природе   приступа   и
боравка   у   датој   средини,   као   и   због   законских   ограничења   који   важе   у   датим
случајевима.

Професионалци у приватној безбједности ограничени су истим законским захтјевима
као и припадници државних субјеката безбједности који раде на истим или сличним
пословима, с тим што први имају нешто суженија овлашћења, нарочито када је у
питању коришћење средставан принуде, хапшење или ипитивање осумњуечених лица.

Када је у питању активна и пасивна заштита, односно када се каже активна и пасивна
заштита, мисли се на оне активности и методе које укључују обуку, истраге,
надгледање и коришћење техничких средстава у функцији спречавања неовлашћеног
приступа и боравка у штићеном простору, односно спречавање или смањење
посљедица угрожавајућих акцидената као што су пожари, експлозије, поплаве техничко
– технолошки акциденти и слично.

Приватна безбједност подразумијева коришћење одговарајућих активних и пасивних
средстава и метода рада у функцији заштите различитих субјеката, чији је спектар тако
широк  да   се  креће   од   заштите   појединаца   па   до   заштите   нуклеарних   централа   или
владиних   органа.   Ријечју,   приватном   безбједношћу   штити   се   све   оно   што   није
обухваћено   заштитом   коју   пружа   јавна   безбједност   –   полиција   односно   други
безбједносни   органи.   Поље   дјеловања   приватне   безбједности   је   много   шире   него
дјеловање професионалних државних органа. Наравно сваки од наведених субјеката
има своју улогу у заштити свеукупне (интегралне) безбједности, и само тако усклађени
и увезани у један систем могу одговорити свим савременим ризицима, изазовима и
пријетњама.

Безбједносни простор може се квалификовати по различитим критеријумима:
геограском положају, насељености, приступу важним комуникацијама, безбједносном
значају и стању безбједности. Сваки од ових критеријума има одређени значај и може

се посебно описивати и има свој утицај на систем заштите. У сваком случају збирна
процјена и оцјена безбједносног простора има велики утицај на употребљена средства и
методе заштите као и на саму дјелатност система заштите

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРИВАТНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ У САД-а

2.1. Историјски развој

Најраније   манифестације   приватне   безбједности   у   данашњем   смислу   тог   значења
налазимо   у   Енглеској,   а   нешто   касније   и   у   САД.   Вид   ангажовања   огледа   се   у
одговорности по принципу ротације међу самим грађанима за ноћну безбједност града.
Повећана   урбанизација   и   нарастајући   криминал   изискивали   су   успостављање   првих
сталних   професионалних   полицијских   станица   (1840),   чији   су   службеници   били
плаћени   да   раде   безбједносне   послове,   који   су   до   тада   били   одговорност   грађана.
Временом се дошло до ситуације и схватања да службеници јавног реда и мира нису у
могућности да успоставе потребан ниво безбједности за све у заједници. Ово је нагнало
Алана   Пинкертона   (1855)   да   успостави   прву   безбједносну   компанију   у   држави   са
циљем   гоњења   злочинаца,   обезбјеђивања   безбједности   на   путевима   и   организовања
других   безбједносних   функција.   Сада   се   Пинкертон   сматра   највећом   безбједносном
компанијом   у   свијету.   Ношен   истим   мотивима,  Edwin   Holmes  је   основао   прву
компанију   за   производњу   противпровалничких   аларма   (1858),   претечу   данашње
мултимилионске индустрије безбједносних аларма. Washington P. Brink је означен као
оснивач   камионског   доставног   сервиса   (1859)   који   се   касније   развио   у   Бринкову
оклопну аутомобилску компанију за безбједан пренос новца и драгоцјености.

Први и Други свјетски рат показали су повећану потребу за приватном безбједношћу и
условили драматичан пораст приватне безбједносне индустрије. Као посљедица Другог
свјетског рата и реалности да полиција не може да се суочи са порастом криминала и да
заштити приватну имовину, настала су два програма индустријске безбједности, и то
као самостална служба при индустријским корпорацијама или као агенцијски посао
професионалних организација. Оба ова програма од било ког феномена имало за
резултат трансформисање приватне безбједности из периферне дјелатности у данашњу
доминантну употребу.

2.2. Приватна војна предузећа

Шта су приватна војна предузећа?

Приватна војна предузећа јесу пословне организације које нуде специјализоване услуге
везане за рат и конфликт, укључујући борбене операције, стратешко планирање,
прикупљањеобавјештајних података, оперативну и логистичку подршку, обуку,набавку
и одржавање.

Даничић, М.: Стајић, Љ.:

Приватна безбједност

, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2008,

стр. 13-14.