Koordinacija i kooperacija u transportu

Integrisani transport 

2011

SADRŽAJ:

1. Uvod.....................................................................................................................

2

2. Koordinacija

i

kooperacija

u 

transportu...............................................................4

2.1. Koordinacije 

saobraćaja.............................................................................4

2.2. Kooperacija 

saobraćaja..............................................................................6

3. Oblici 

kooperacije ...............................................................................................6

3.1. Kooperacija

železničkog

i

drumskog 

transporta........................................6

3.2. Kooperacija

rečnog

i

ostalih

vidova 

transporta.........................................9

3.3. Kooperacija

pomorskog

i

kopnenog 

transporta.......................................10

4. Kooperacija

u

transportnom 

lancu.....................................................................12

5. Zaključak............................................................................................................

13

1

Integrisani transport 

2011

6. Literatura............................................................................................................

14

1. UVOD

     U ovom trenutku uloga saobraćajnih sredstava sa pripadajućom infrastrukturom 

pored velikog udela u privredi, kao samostalna privredna grana, takođe ima i veliki 

udeo u međunarodnoj trgovini, kako na porast njene funkcionalnosti tako i na porast 

njene   mobilnosti.   Mobilnost   omogućava   slobodan   transport,   jednostavnije 

pogranične   procedure   kao   i   veću   produktivnost.   Produktivan   saobraćajni   sistem 

deluje kako lokalno tako i globalno, omogućava uspešan protok robe, pospešuje 

međunarodnu   trgovinu   i   smanjuje   nesrazmernu   razvijenost   među   državama   i 

regijama.

   Produktivan saobraćajni sistem smanjuje trošak novca, dok istovremeno povećava 

konurentnost i produktivnost celokupne privrede. Transport izuztno pogoduje razvoju 

infrastrukture, potreba, zahteva i mogućnosti države kao i drugih učesnika u njemu.

   Transport možemo definisati kao privrednu granu koja se bavi premeštanjem ljudi i 

materijalnih dobara na određenom geografskom prostoru.

2

Integrisani transport 

2011

tehnološko-fizičke   osobine   pojedinih   vrsta   i   grupacija   robe   kao   predmeta 

transportno-manipulativnih operacija, a posebno pojavni oblik robe (tečna, rasuta ili 

komadna roba).

   Najjednostavnije su robne operacije sa tečnom robom, što je omogućilo brži razvoj 

tehnologije   manipulisanja,   pa   čak   i   automatizaciju   procesa.   Nešto   složenije   su 

operacije pretovara rasute robe koju karakteriše masovnost, što uz odgovarajuće 

pretovarne   tehnike   omogućava   visoku   produktivnost,   pa   i   automatizaciju 

manipulativnih jedinica. Razvoj tehnike i tehnologije pretovara komadne robe bio je 

znatno usporenije, usled nehomogenosti i usitnjenosti proizvoda raznih dimenzija, 

oblika i masa.

   Povećanjem robe široke potrošnje, komadna roba je dobila masovni karakter, što je 

još više ukazivalo da su pretovarne operacije usko grlo. Kod rešavanja ovog problema 

pristupilo se ukrupnjivanju komadne robe, odnosno formiranju većih, homogenih 

jedinica   tereta,   čime   su   stvoreni   uslovi   za   efikasnije   manipulisanje,   transport   i 

skladištenje.   Uz   korišćenje   pretovarne   opreme   visokog   kapaciteta,   izjednačuju   se 

uslovi manipulisanja sve tri grupe robe. Ovako koncipiran razvoj otvara put tipizacije 

tehnologije i maksimalnoj racionalizaciji pojedinih operacije. U saobraćajnoj teoriji, 

načelno, razlikuju se dva oblika transporta: direktni (neprekinuti) i indirektni (prekidni) 

transport. Idealni oblik savlađivanja prostora jeste kada se jedan transportni zadatak 

između mesta pojave i mesta potrošnje robe realizuje istim prevoznim sredstvom u 

neprekinutom   saobraćaju.   Iz   geografskih   razloga   ili   zbog   nedostatka   svojstava 

pojedinih vidova saobraćaja to nije uvek moguće postići. U praksi je najčešći prekinuti 

transport sa svim svojim nedostacima (velika pretovarna učestalost, veliki transportni 

zahtevi itd). Da bi se ovi nedostaci i poteškoće što je moguće više smanjili, razvijeni su 

novi oblici transporta kroz savremene tehnologije prevoza.

    Osnovni elemnti integrisanja procesa i operacija u transportu su teretne jedinice 

odnosno  logističke  jedinice.  To  su  u  stvari  standardizovani  nosači:  ukrupnjene  ili 

neukrupnjene   robe,   paketirane   ili   nepaketirane,   podešeni   da   se   premeštaju 

primenom pretovarne mehanizacije.

   Teretne jedinice su:

-

palete

-

mali kontejneri

-

srednji kontejneri

-

veliki kontejneri

-

kompletna drumska i železnička vozila i barže vodenog teretnog saobraćaja ili 

samo pojedini delovi (izmenljivi transportni sudovi)

   Danas se, u većem ili manjem obimu, primenjuju različite tehnologije transporta u 

čijoj realizaciji učestvuju transportna sredstva više vidova saobraćaja primenom iste 

teretne   jedinice.   One   se   zajedničkim   imenom   nazivaju   savremene   tehnologije 

4

Integrisani transport 

2011

transporta   i   predstavljaju   određene   vrste   transporta   nove,   najprograsivnije 

transportne tehnologije.

      Savremene  tehnologije  razvijaju  se  kompleksno,  kao  sastavni  deo  svih  vidova 

transporta i privrede, što zahteva nove investicione i organizaciono-tehnološke mere. 

Ekonomski značaj razvoja ovakvih tehnologija u svetu i kod nas prevazilazi okvire 

transporta i postaje jedan od najznačajnijih zadataka u racionalizaciji distribucije robe 

i razvoja celokupne privrede. Da bi se realizovala bilo koja tehnologija transporta, 

treba   preduzeti   više   mere,   a   razvoj   ove   moderne   tehnologije   treba   shvatiti   kao 

jedinstvo tehnoloških, tehničkih, ekonomskih, organizacionih i pravnih elemenata koji 

determinišu osobinosti ove tehnologije manipulisanja i transporta.

2.KOORDINACIJA I KOOPERACIJA U TRANSPORTU

2.1. Koordinacija saobraćaja

   Jedinstveni (koordinisani) transport treba da ispuni sledeće zahteve:

1. Da   odgovara   geografskim,   provrednim   i   kulturnim   uslovima   kao   i   odbrani 

zemlje za koju je stvoren

2. Da bude prilagođen veličini i strukturi prevoza

3. Pojedine grupe prevoza treba da budu opremljene takvom infrakstukturom, 

voznim parkom i organizacijom da mogu da ispuezadatke u okviru sistema

4. Integralne delove sistema usmeriti na izvršenje onim sredstvima koja imaju 

najviši stepen ekonomske efikasnosti.

   Koordinacija u širem smislu znači da sredstva dodeljena saobraćaju treba da budu 

raspoređena između pojedinih saobraćajnih grana na način koji obezbeđuje najbolji 

kvalitet usluge i da svaka grana koristi onaj deo ograničenih sredstava zajednice koji 

obezbeđuje njenu optimalnu proizvodnju.

   Ciljevi koordinacije:

1. Formiranje jedinstvenog transportnog sistema zemlje

2. Usmeravanje investicija i ulaganja pojedinih vidova transporta

3. Optimalni razvoj transportnih sistema

4. Povećanje kvaliteta transportnih usluga

5. Minimalizacija troškova distribucije

6. Stvaranje uslova za uvođenje i primena savremenih tehnologija

5