SEMINARSKI RAD
PREDMET
: Maloljetnička delikvaencija
TEMA
: Ličnost adolescenta
Mentor: Doc. dr Žarko Ćulibrk
Banja Luka, decembar
SADRŽAJ:
Uvod
………………………………….....…………………………3
Interesovanje adolescent......................................................................4
Emocije adolescenta...........................................................................5-6
Emocionalne osobine maloletnih delikvenata.......................................7
Socijalni razvoj adolescenata………………………………………….8
Adolescent i porodica………………………………………………….9
Adolescent i škola…………………………………………………….10
Problemi adolescenata….....………………………………………11-13
Ličnost adolescenta…………………….……………………….…….14
Faktori koji utiču na ličnost adolescenta................................................15
Uticaj pola……………………………...…………………….……….16
Uticaj porodice na ličnost adolescenta..................................................17
Ličnost maloletnog delikventa..............................................................18
Inteligencija maloletnih delikvenata......................................................19
Zaključak.
.............................................................................................20
Literatura...................................................................................
.21
2
Interesovanje adolescenta
Interesovanja adolescenata su u vezi sa daljim razvojem njihove ličnosti, a posebno sa
naglim razvojem njihove inteligencije.
Interesi mlađih adolescenata dobijaju nove dimenzije u poređenju sa intersnim
sferama predadolescenata.
Imajući u vidu širok spektar intersnih sfera na ovom uzrastu skoro je nemoguće
izvršiti njihovu sistematizaciju pa ćemo ih za ovu priliku podeliti u sledeće grupe:
1. saznajna interesovanja: interesovanja za nauku i umetnost;
2. rekreaciona interesovanja: interesovanja u slobodnom vremenu;
3. lična interesovanja: interesovanja za svoj spoljni izgled;
4. profesionalna interesovanja: interesovanja za buduće zanimanje i
5. socijalna interesovanja: interesovanja za društvenu zajednicu.
Saznajna interesovanja na ovom uzrastu su u neraskidivoj vezi sa školskim
obavezama i angažovanjem adolescenta u slobodnim aktivnostima.
Pod uslovom da se radijus znanja i životnog iskustva adolescenta proširuje, njegove
interesne sfere postaju sve šire i dublje.
Učenje u srednjim školama pruža mogućnosti za dalji razvoj interesovanja kod
adolescenata gde nezamnjivu ulogu imaju proširene nove naučne oblasti, kao i razne
grane umetnosti.
Rekreaciona interesovanja su u velikoj zavisnosti od slobodnog vremena adolescenta
kao važnog faktora u razvoju njihove ličnosti.
Adolescenti počinju naglo da se intersuju za svoj spoljni izgled.
Raspituju se vrlo često kod odraslih i vršnjaka kako izgledaju i da li su lepi.
Intersuju se za za ulepšavanje svoje spoljašnosti i spremni su da se žrtvuju radi boljeg
izgleda (trpe dijetu, troše svoj skromni džeparac za doterivanje i sl.).
. Adolescenti provode dosta vremena u razmišljanju o svojoj budućoj profesiji i ovo
je jedna od osnovnih konfliktnih zona na ovom uzrastu što ima svoje opravdanje u
težini odluke izbora poziva kojim će se baviti.
Za mnoge adolescente izbor poziva predstavlja begstvo od roditeljske kontrole.
Brojni su faktori koji utiču na izbor poziva u čemu nezamenjivu ulogu, pored uticaja
roditelja, ima i pol i struktura ličnosti samog adolescenta.
Među faktore koji utiču na formiranje interesovanja kod adolescenata spadaju:
1. pol;
2. porodica (direktno i indirektno, pozitivno i negativno);
3. škola; (pozitivno i negativno);
4. drugovi i prijatelji i
5. lične osobine adolescenta.
Interesovanja adolescenata mogu da posluže i u dijagnostičke svrhe, jer se pomoću njih
mogu sa visokim stepenom pouzdanosti odrediti i neke crte ličnosti adolescenta.
Međutim, interesovanja adolescenata se često menjaju i zato se ne mogu razmatrati sa
aspekta jedne homogene grupe.
1
1
Prof. dr Ostoja Krstić: Maloletnička delikvencija, Banja Luka, 2009. god
4
Emocije adolescenta
Adolescento doba je period povišene emocionalnosti.
Utvrđena je veza između emocija i ponašanja adolescenata pa nije retkost da oni u
nekim situacijama reaguju više emocionalno nego intelektualno.
Emocionalna napetost adolescenata nije jednaka u svim godinama adolescencije.
Uvreženo je shvatanje da je to posledica povećanog rada žlezda sa unutrašnjim
lučenjem - novija istraživanja: ne postoje značajnije podudarnosti između jačine rada
endokrinih žlezda i emocionalne napetosti.
Mnogobrojni su faktori koji utiču na povećanu emocionalnost adolescenata od kojih
navodimo sledeće:
1. Loši porodični odnosi čine adolescenta nesigurnim i nezadovoljnim, jer imaju
osećaj neželjene dece.
I suprotno, oni adolescenti koji osećaju naklonost roditelja, lakše se emocionalno
kontrolišu i u celini imaju osećaj sreće i zadovoljstva.
Posebnu teškoću u pravilnom razvoju emocija adolescenata predstavlja ona kategorija
roditelja koji ih sputavaju i preterano nadgledaju, što po principu refleksije izaziva
emocionalnu razdražljivost i gnev adolescenata, jer su sputani u samostalnom
donošenju odluka.
Postoji i kategorija adolescenata koji loše tumače pojedina roditeljska nastojanja, što
izaziva njihove dodatne emocionalne teškoće.
Teško materijalno stanje porodice može da izazove loše raspoloženje kod
adolescenata, što se posebno odražava na deprivaciju njihovih želja.
2. Novonastale situacije mogu da budu izvor raznih emocionalnih stanja kod
adolescenata u kojima se oni osećaju neprilagođenim i nedoraslim za iznalaženje
najadekvatnijeg rešenja.
Posledice ovakvog stanja se očituju kroz brigu i neraspoloženost adolescenta.
U cilju ublažavanja ove vrste emocionalne napetosti neophodna je priprema
adolescenta na situacije koje ga očekuju, ali i prepuštanje da sam planira neke svoje
poslove.
U zabludi su oni roditelji i staratelji koji očekuju drugačije ponašanje adolescenta od
onoga koje on može da pruži u odnosu na svoje psiho-fizičke mogućnosti.
3. Socijalno prilagođavanje drugom polu je često praćeno emocionalnom napetošću
adolescenata.
Jake seksualne potrebe naprosto teraju mladiće da traže društvo suprotnog pola.
Imajući u vidu da je poodvojenost polova izražena i u predadolescentnom dobu, istini
za volju, njima ostaje malo vremena za prilagođavanje suprotnom polu.
Onda ne treba da čudi što adolescenti, više mladići nego devojke, u većini slučajeva
ne znaju da govore i da se adekvatno ponašaju prema suprotnom polu.
4. Izbor poziva je vrlo značajan problem adolescenata i ne retko izazivaju teže
emocionalne krize i tegobe na ovom uzrastu.
Ne mali broj adolesceneta nije u stanju da donese definitivnu odluku po ovom pitanju,
a isto se odnosi na nastavak školovanja.
5
