FAKULTET ZA PRAVO,BEZBEDNOST I
MENADŽMENT
„KONSTANTIN VELIKI“
NIŠ
PREDMET: Međunarodno privredno pravo
SEMINARSKI RAD
INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE
MENTOR:
Prof. Dr. Svetolik Kostadinović
SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................ 1
1. ORGANIZACIJA EVROPSKE UNIJE............................................................ 2
2. INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE.................................................................. 4
2.1. Evropski parlament...................................................................................... 4
2.2. Savet ministara............................................................................................. 8
2.3. Evropska komisija........................................................................................ 9
2.4. Evropski savet...............................................................................................10
2.5. Evropski sud pravde i Prvostepeni sud......................................................11
2.6. Evropski finansijski sud...............................................................................12
2.7. Evropska investiciona banka.......................................................................13
3. NADLEŽNOSTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE....................................15
3.1. Zakonodavna nadležnost.............................................................................15
3.2. Supervizorska nadležnost............................................................................16
3.3. Sudska nadležnost........................................................................................16
ZAKLJUČAK...........................................................................................................17
LITERATURA.........................................................................................................18
Seminarski rad Institucije Evropske unije
1. ORGANIZACIJA EVROPSKE UNIJE
Evropska unija (EU)
postala je sastavni deo političkog života Evrope. U mno-
gim centralnim oblastima politike organi EU donose obavezujuće odluke, koje se nepo-
sredno odnose na države članice i njene građane.
1
Evropska unija je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset se-
dam evropskih demokratskih država. Unija je oformljena pod sadašnjim imenom
Ugo-
vorom o Evropskoj uniji
(više poznatim pod imenom
Mastrihtski ugovor
) 1992. godine.
Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organiza-
cija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka.
Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike
zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvi-
jenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim
oblastima.
EU je definisana kao:
federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini
i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potro-
šača, unutrašnjoj politici; međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na
kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj
moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj agrokulturnoj politici i zajedničkoj
politici u sferi ribarstva.
Dana 29. oktobra 2004, predsednici i premijeri evropskih država doneli su prvi
ustav Evropske unije,
koji trenutno čeka ratifikaciju pojedinačno svake zemlje potpi-
snice
Osnovne karakteristike instutucija EU:
osnovna obeležja nadnacionalnosti,
elementi nadnacionalnosti u tipičnim medjunarodnim organizacijama, EU kao među-
narodna organizacija sa preovladjujućim elementima nadnacionalnosti, organi koje čine
predstavnici država članica (Evropski savet, Savet ministara), organi koje čine lica u lič-
nom svojstvu (Komisija) i ograni koje čine predstavnici naroda država članica (Evrop-
ski parlament).
Vrste odluka i način donošenja odluka
u nadnacionalnim organizacijama
1
Vajdenfeld, V. Vesels, V.,
Evropa od A do Š – Priručnik za evropsku integracije
, Fondacija
Konrad Adenauer, Beograd, 2003., str. 112
2
Seminarski rad Institucije Evropske unije
(EU):
2
specifičnost pravne obaveznosti odluka kod organizacija sa obeležjima nadna-
cionalnosti, direktna primena i direktna obaveznost, različite procedure donošenja odlu-
ka (saodlučivanje).
Na osnovu Akta o izboru poslanika u EP (1976) uvedeni su neposredni izbori za
EP. Prvi direktni izbori za EP održani su juna 1979. godine, tako što je svaka država
članica primenila sopstveni izborni sistem. Sledeći direktni izbori održani su u skladu sa
petogodišnjim mandatom poslanika EP:
1984., 1989. i 1994. godine,
takođe na osnovu
nacionalnih sistema glasanja država članica.
3
Evropska unija je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u
svetu. Zemlje članice imaju nezavisnost za određena pitanja u nezavisnim institucijama
koje predstavljaju interese Unije kao celine, same zemlje članice i njihove građane. Ko-
misija tradicionalno zastupa interese Unije kao celine, dok je svaka nacionalna vlada
predstavljena u Savetu, a Evropski parlament direktno biraju građani. Demokratija i vla-
davina zakona su zbog toga temelj te strukture.
Ovaj "Institucialni trougao" ograđen je sa još dve institucije: Evropski sud pra-
vde i Evropski finansijski sud. Ostalih pet tela čine sistem potpunim.
Tri primarne institucije (Slika 1.) predstavljaju interese različitih subjekata koji
čine EU: Savet ministara predstavlja interese vlada država članica, Evropski parlament
predstavlja organ građana Evropske unije, Komisija obezbeđuje izvršenje interesa Evro-
pske unije kao celine.
4
Evropski sud pravde i Prvostepeni sud presuđuju u sporovima koji nastaju na
osnovu odredaba (noveliranih i izvornih koje su prenete u kasnije donete ugovore) Rim-
skog ugovora, a postoje i druge institucije čija je uloga savetodavna.
2
www.epus.org.rs
, Evropska unija -institucije.
preuzeto. 30.01.2017.
3
Ilić-Gasmi, G.,
Pravo i institucije Evropske Unij
e, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.,
str. 101
4
Radulović Z.,
Pravo Evropske unije
, Visoka škola za PEP, Beograd, 2010, str. 170
3
