ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ
ПРАВНИКА И ДИПЛОМИРАНИХ ЕКОНОМИСТА
ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ (ФОРКУП) – НОВИ САД
СЕМНАРСК РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО
ТЕМА
: ПРАВО СТРАНАЦА ДА СТУПАЈУ У
ПРВАТНОПРАВНЕ ОДНОСЕ У РС
1
Професор : Источно Сарајево Студент:
Синиша Огњановић децембар 2012 Бранка Сузић-
Павловић
група 2аи
бр. идекса И 223-12
САДРЖАЈ:
Ι УВОД ст
3
ΙΙ ПРАВО СТРАНАЦА ДА СТУПАЈУ У
ПОЈЕДИНЕ ПРИВАТНОПРАВНЕ ОДНОСЕ
У
СРБИЈИ
ст3
1. Право странаца да ступају у породчно
правне
односе
ст 4
1.1.
Право
на
брак
ст 4
1.2. Право странаца да буде усвојеник или
усвојилац
ст 5
1.3. Право странаца да буде старалац или
штићеник ст 5
2. Право странаца да насљеђују у Србији
ст 6
2
Свјесни смо да ће странац који се одлучи населити у
Србији наћи на много проблема а прије него што
поставим питање његових права појаснићу својсто и
појам странца.
По општој дефиницији странац би било свако физчко
лице које нема српско држављанство која представља и
негативну дефиницију појма странца док по позитвној
дефниицији је то свако физичко лице које има
држављанство неке стране државе ли је апатрд (лице без
држављанства) док бипатриди којима је једно од
држављанстава, држављанство Србије се третира као
домаћи држављаниин. Што се тиче питања правних лица
критеријум њихове класификације је дат у Закону о
међународном прватном праву
1
док се овдје користи
критеријум инкорпорацје уз корекцију сједишта.Значи за
физичка лица основни критеријум је држављанство док
територијална веза (пребивалиште) није релевантна за
дефинисање држављанског статуса појединца.Поред ове
опште постоји и посебне дефиниције појма странца које
се налазе у појединим законима и служе искључиво за
примјену тих пропииса.
Сада се можемо вратити на питање да ли странац с
обзиром на своје споменуто својство може да на домаћој
територији ужва сва прватна права ли само поједина и
ако може да ли безусловно илии се постављају поједиин
додатни услови који се непостављају држављанину
Србије?
Норме о прватним правима странаца директно
регулшу односе странаца а српски органи прмјењују само
српске норме о правма странаца док је примјена страних
норми искључена као што се ни српске норме неће
1
Члан 17.Закона о међународном прватном праву.
4
примјењвати по питању може ли се неко право ужвати у
иностранству тј.дјелује прнцп теритријалитета.
2
Међутим
законодавци нису потпуно слободни при конципирању
статуса странаца и они су везани међународним
цивилизацијским минимумом стандарда.
Право странаца да ступају у одређене односе према
доступности тих права странцима могу се груписат у три
категорије:
1.апсолутно резервисана права – су она права која су
страцу потпуно недоступна за њих се захтјева
држављанство односне земље (нпр. Обављање јавних
функција),
2. релативно резервисана права – која су доступна под
одређеним
условима
(реципроцитет,домицил,одобрење,итд.),
3. општа права – која су доступна под истм условиима
као и домаћим држављаниима.
ΙΙ ПРАВО СТРНАЦА ДА СТУПАЈУ У
ПОЈЕДНЕ ПРВАТНОПРАВНЕ ОДНОСЕ У
СРБИЈИ
Прво да наведем да приватноправни односи су они
односи који настају у гранама права какве су грађанско
право, породично право, радно право и привредно
право.Устав Србије предвиђа да странци у сладу са
међународним уговорима имају у Републици Србији сва
2
Китић,Д .Правни положај странаца ,Београд 1991.
5
