Seminarski rad
Finansijski menadžment
Marija ignjatović
3
1. UVOD
Finansije
možemo definisati kao skup teorija, tehnika,i principa koje se bave pribavljanjem i
menadžmentom novca poslovnih subjekata vlade i pojedinaca.
Prema sadržaju predmeta istraživanja finansije se tradicionalno djele na tri komponente:
1. Javne finansije (se bave problemima javnih rashoda, javnih prihoda, budžeta i fiskalne
politike)
2. Monetarne finansije (su koncetrirane na pitanja novca, kredita, banaka i monetarne
politike)
3. Poslovne finansije ili finansijski menadžment je dio finansija koji se bavi finansijama
preduzeća.
Finansijski menadžment
je nauka o upravljanju novcem u smislu njegovog sticanja, trošenja,
ulaganja i oplodnje.
Finansijska politika – osnova finansijskog menadžmenta
U filozofskom smislu,
politika
se može definisati kao nauka o vještini upravljanja. Politika se
može shvatiti i kao nauka o ciljevima i principima, kao standardima po kojima se radi da bi se
izabrani ciljevi i ostvarili.
Seminarski rad
Finansijski menadžment
Marija ignjatović
4
2. FINANSIJSKI MENADŽMENT
Finansijski menadžment se može posmatrati:
1. kao naucna disciplina
– proucava upravljanje finansijama u preduzecu, tesno je povezan
sa racunovodstvom i ekonomijom. Razvio se iz nauke o finansijama tokom prošlog veka,
narocito 20-ih godina. Tada se, sa razvojem akcionarskih društava i ekspanzijom
finansijskih tržišta,pojavio veliki broj naucnih radova iz ove oblasti.
2. kao funkcija preduzeca
– obuhvata aktivnosti preduzeca koje se odnose na sticanje,
finansiranje i upravljanje imovinom, pri cemu je glavni zadatak obezbedenje stalnih
izvora finansiranja.
Upravljanje finansijama se vrši preko upravljanja novcanim tokovima; finansijskom
delatnoscu se upravlja na osnovu poznavanja ekonomije, finansijskog prava i slČ finansijski
menadzment obuhvata planiranje, organizaciju, motivaciju, kontrolu i sl.
Finansijski menadžment ima posebno mesto u sistemu menadžmenta, zato što su finansije
tesno povezane sa upravljanjem, tehnologijom, resursima, kadrovima itd. Greške u
finansijskom menadžmentu mogu da dovedu do negativnih posledica u ovim oblastima; s
druge strane, cesto se izvori finansijskih problema nalaze upravo u ovim oblastima.
U našoj zemlji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, finansijski menadžment tek dobija pravi
znacaj, dok je u zemljama tržišne privrede odavno postao znacajna naucna disciplina i
prakticna delatnost.
2.1. Predmet finansijskog menadžmenta
Predmet finansijskog menadžmenta po tradicionalnom principu bio je problem pribavljanja
kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja, što nije davalo odgovor na pitanje da li prduzece ulaže
capital u sigurnu alternative. Finansijska funkcija je samo sprovodila odluke, koje su
donosili drugi.Ovaj pristup nije dovoljno obuhvatan.
Krajem 50-ih godina, usled naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloških promena, veliki uspon
doživljavaju finansijske institucije kao što su penzioni fondovi i osiguravajuce organizacije. Zato
je porasla i odgovornost menadžera: prema akcionarima i kreditorima (ulozi), zaposlenima
(plate), državi (porezi), dobavljacima (naplata). Menadžeri su zainteresovani za uspeh preduzeca
jer im to obezbeduje vece plate, a i zato što su cesto akcionari. Nastala je potreba za korišcenjem
naucnih metoda u donošenju finansijskih odluka i razvijen je savremeni pristup finansijskom
menadžmentu.
Seminarski rad
Finansijski menadžment
Marija ignjatović
6
*Novcani ciklus – operacije koje su povezane sa upravljanjem slobodnim novcanim
sredstvima
preduzeca: pokrivanje kratkorocnih finansijskih potreba preduzeca korišcenjem
kredita.
4. FINANSIJSKI SISTEM PREDUZEĆA I UTICAJ CENA NA
FINANSIJSKI MENADŽMENT
Finansijska sredstva su preduzeću neophodna za njegovo:
1. osnivanje – potreban je početni novac, kojim ce se obezbediti neophodni činioci
proizvodnje;
2. poslovanje – treba finansirati tekuće poslovanje, obrtna sredstva, solventnost i
rentabilnost;
3. razvoj – da bi se omogućio razvoj, potrebno je obezbediti nova ulaganja.
Sve poslovne odluke preduzeća imaju finansijske implikacije (pozitivne ili negativne). Sve faze
poslovnog procesa (nabavka, proizvodnja, prodaja, finansiranje) treba posmatrati sa finansijskog
aspekta. Sva imovina i izvori finansiranja, prihodi i rashodi i novcani tokovi prate se i iskazuju
novcano. Zarade, porezi, dividende i druge obaveze isplacuju se u novcu. Zato je preduzece
finansijski sistem. Cena je ekonomski instrument zahvaljujuci kome vrednost proizvoda dobija
novcani izraz i postaje objekat raspodele.
To je jedan od osnovnih faktora koji uticu na dalji proces raspodele: od cene zavisi kojom ce
kolicinom novcanih sredstava preduzece raspolagati; u okviru cene odreduju se proporcije
buduce raspodele. Cena preko ponude i tražnje utice na obim finansijskih izvora i finansijskih
tokova: što je viša cena, manja je tražnja (osim kod najneophodnije robe i kod robe specijalne
potražnje).
Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik: odredivanjem odredenog nivoa cene može se
ubrzavati ili usporavati obrt kapitala; prilikom kretanja robe (ili fin. instrumenta) od proizvodaca
(eminenta) ka potrošacu (investitora), rizik od kvarenja ili gubitka se može preuzeti ili predati.
Seminarski rad
Finansijski menadžment
Marija ignjatović
7
5. GLAVNI FINANSIJSKI CILJ PREDUZEĆA
Osnovni cilj finansijskog menadžmenta na nivou države je ucvršcivanje sistema socijalnih
odnosa – da slojevi društva ne budu u nedozvoljenom stanju. Zato prilikom donošenja
finansijskih odluka treba: proceniti njihove posledice, nastojati da se smanje troškovi njihove
realizacije.
Glavni finansijski cilj preduzeca je maksimalizacija profita. Za akcionare je osnovni cilj
maksimalizacija njihove imovine. To se postiže povecanjem tržišne vrednosti akcija. Postoje tri
glavne odluke od kojih zavisi da li ce se povecati ili smanjiti vrednost akcija, a time i preduzeca:
1. Odluka o investiranju (ulaganju) u materijalnu/finansijsku imovinu utice na strukturu imovine
u aktivi. Ako su ulaganja sigurna i rentabilna, dovešce do povecanja tržišne vrednosti akcija.
2. Odlukom o finansiranju se definiše struktura finansiranja preduzeca, tj. nacin pribavljanja
sredstava za pokrice svih obaveza: iz sopstvenih ili tudih, dugorocnih ili kratkorocnih izvora.
3. Odluka o dividendi i zadržanom dobitku – ako su vece dividende, veca je i tražnja za
akcijama; zadržani dobitak povecava trajni kapital preduzeca, koji se može koristiti za
investiranje.
Ove tri odluke su meduzavisne. Treba težiti njihovoj optimalnoj kombinaciji u odnosu na glavni
cilj – maksimalizaciju profita, a da se pri tom ne ugrozi opstanak preduzeca.Cesto se kao nacin
maksimilizacije profita zagovara maksimilizacija zarade po akciji,što nije prikladan cilj.
5.1. Sporedni finansijski ciljevi preduzeća
Sporedni ciljevi su: maksimalizacija neto dobitka u dugom roku i jacanje finansijske snage.
Neto dobitak je deo bruto dobitka (umanjen za kamate i poreze) koji ostaje preduzecu na
raspolaganju. Neto dobitak se u akcionarskim društvima deli na:
-
dividendni dobitak – iz koga se isplacuju dividende,
-
zadržani dobitak – povecava trajni kapital, koristi se za finansiranje razvoja, pokrivanje
gubitaka
-
rezerve – za pokrice poslovnog i finansijskog rizika.
Maksimalizacija ukupnog dobitka nije najbolje rešenje, jer ako se taj dobitak npr. investira,
akcionari od njega nece imati koristi. Cilj je maksimalizacija neto dobitka što se postiže
maksimalizacijom prihoda, minimalizacijom troškova i minimalizacijom poreza. Finansijsku
snagu čine kvantitativna i kvalitativna komponenta:
