Poglavlja o Evropskoj Uniji

Fakultet za poslovne i finansijske studije

Banja Luka

SEMINARSKI RAD 

PREDMET:

EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE

TEMA:

POGLAVLJA O EVROPSKOJ UNIJI

STUDENT:

                                                                                   MENTOR:

xxxxxxxxxx                                                                     Prof. xxxxxxxxxxx

Br. indeksa: xxxxxxxxxx

Banja Luka, 2017. godina

SADRŽAJ

                                                                                                        Strana:

UVOD..............................................................................................................................................2

1. POGLAVLJA - 35 KORAKA KA EVROPSKOJ UNIJI......................................................3

1.1 Poglavlje broj 1- Sloboda kretanja roba................................................................................ 3

1.2 Poglavlje broj 2- Sloboda kretanja radnika...........................................................................4

1.3 Poglavlje broj 3- Poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga.....................................4

1.4 Poglavlje broj 4- Slobodno kretanje kapitala.........................................................................5

1.5 Poglavlje broj 5- Javne nabavke............................................................................................ 5

1.6 Poglavlje broj 6- Pravo privrednih društava..........................................................................6

1.7 Poglavlje broj 7- Pravo intelektualne svojine........................................................................6

1.8 Poglavlje broj 8- Konkurencija..............................................................................................6

1.9 Poglavlje broj 9- Finansijske usluge......................................................................................6

1.10 Poglavlje broj 10- Informaciono društvo i mediji...............................................................7

1.11 Poglavlje broj 11- Poljoprivreda i ruralni razvoj.................................................................7

1.12 Poglavlje broj 12- Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja..........................8

1.13 Poglavlje broj 13- Ribarstvo................................................................................................8

1.14 Poglavlje broj 14- Transport................................................................................................8

1.15 Poglavlje broj 15- Energetika..............................................................................................8

1.16 Poglavlje broj 16- Porezi.....................................................................................................9

1.17 Poglavlje broj 17- Ekonomska i monetarna politika...........................................................9

1.18 Poglavlje broj 18- Statistika.................................................................................................9

1.19 Poglavlje broj 19- Socijalna politika i zapošljavanje........................................................10

1.20 Poglavlje broj 20- Preduzetništvo i industrijska politika...................................................10

1.21 Poglavlje broj 21- Transevropske mreže...........................................................................10

1.22 Poglavlje broj 22- Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata...............10

1.23 Poglavlje broj 23- Pravosuđe i osnovna prava..................................................................11

1.24 Poglavlje broj 24- Pitanja pravde, slobode i bezbednosti..................................................11

1.25 Poglavlje broj 25- Nauka i istraživanje.............................................................................11

1.26 Poglavlje broj 26- Obrazovanje i kultura...........................................................................12

1.27 Poglavlje broj 27- Životna sredina i klimatske promjene..................................................12

1.28 Poglavlje broj 28- Zaštita potrošača i zaštita zdravlja.......................................................12

UVOD

Evropska unija (EU) nije savezna država kao što su to Sjedinjene Američke Države; nije 

niti   isključivo   međuvladina   organizacija   kao   što   su   to   Ujedinjene   nacije.   Evropska   unija   je 

zapravo jedinstvena. Njezine države članice ostaju nezavisne, suverene nacije, no ujedinjuju svoj 

suverenitet – i tako postižu puno veću kolektivnu snagu i uticaj na svjetskoj sceni kakav same ne 

bi mogle ostvariti. Ujedinjavanje suvereniteta znači, u praksi, da države članice prenose neke od 

svojih nadležnosti za donošenje odluka na zajedničke institucije koje su stvorile kako bi se 

odluke   o   specifičnim   pitanjima   od   zajedničkog   interesa   mogle   donositi   demokratski   na 

evropskom nivou.

Uopšteno   govoreći,   proces   donošenja   odluka   u   Evropskoj   uniji   i   postupak   zajedničkog 

odlučivanja uključuju tri glavne institucije:



Evropski parlament (EP) koji zastupa građane EU i koji ga direktno biraju;



Savjet Evropske unije koji zastupa pojedinačne države članice;



Evropsku komisiju kojoj je cilj zastupati interese Unije kao cjeline.

Ovaj “institucionalni trokut” kreira politike i zakone koji se primjenjuju širom EU. U načelu, 

Komisija predlaže novo zakonodavstvo, a Parlament i Savjet ga donose.

Druge dvije institucije koje imaju odlučnu ulogu su Sud Evropskih zajednica koji podržava 

vladavinu evropskoga prava, te Revizorski sud koji provjerava finansiranje aktivnosti Unije.

Ovlaštenja i odgovornosti ovih institucija propisani su Ugovorima koji su osnova za sve što EU 

radi. Oni takođe propisuju pravila i postupke koje institucije EU moraju poštivati. S Ugovorima 

su se saglasili predsjednici i/ili predsjednici vlada svih država članica Unije, a ratifikovali su ih 

njihovi parlamenti.

1. POGLAVLJA - 35 KORAKA KA EVROPSKOJ UNIJI

Država koja želi da postane članica Evropske unije napreduje ka članstvu pregovaranjem 

po poglavljima. Kada definisani kriterijumi u konkretnom poglavlju budu ispunjeni, to poglavlje 

se privremeno zatvara. Država kandidat može raditi na ispunjavanju kriterijuma iz nekoliko 

poglavlja   istovremeno.   Kada   je   u   pitanju   proces   proširenja   koji   uključuje   države   Zapadnog 

Balkana, a na osnovu iskustva iz pregovora sa Hrvatskom, najkompleksnija su poglavlja 23 i 24 

koja su posvećena pravosuđu, osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbjednosti. Upravo zbog 

toga je Evropska unija odlučila da je najbolje početi pregovore otvaranjem ovih poglavlja kako 

bi država imala više vremena da se prilagodi standardima Evropske unije u ovim oblastima. 

Tokom pregovora, mora biti obezbjeđena opšta ravnoteža u pogledu ostvarenog napretka u ovim 

poglavljima. Ukoliko napredak u okviru ova dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu 

na   cjelokupan   napredak   pregovora,   Evropska   komisija   može   obustaviti   pregovore   u   ostalim 

poglavljima, dok se ponovo ne uspostavi ravnoteža i ostvari napredak. Takođe, poglavlja 23 i 24 

se poslednja zatvaraju u procesu pregovora

1

. Poglavljem 35 - Ostala pitanja, takođe mora biti 

konstantan tokom cijelog procesa pregovora.

1.1 Poglavlje broj 1- Sloboda kretanja roba

Poglavlje   o   slobodnom   kretanju   roba   podrazumijeva   da   se   svim   proizvodima   može 

trgovati slobodno sa jednog na drugi kraj Evropske unije. Sačinjavaju ga tehnički propisi koji 

regulišu   infrastrukturu   kvaliteta   (u   koju   spadaju:   standardizacija,   akreditacija,   metrologija, 

ocjenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor). Ovi propisi se odnose na sve proizvode i obuhvataju 

tzv. harmonizovano područje.

Sa   druge   strane,   značajno   je   napomenuti   da   u   okviru   ovog   poglavlja   postoji 

neharmonizovano   područje,   koje   predstavlja   nacionalne   propise   država   članica.   To   je 

zakonodavstvo koje reguliše proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj 

državi članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Na njih se primjenjuje 

načelo uzajamnog priznavanja, koje proističe iz sudske prakse Evropskog suda pravde. Što se 

tiče „neharmonizovanih“ proizvoda, nacionalni propisi koji regulišu njihovo stavljanje na tržište 

različiti su u pojedinim državama članicama i ne smiju da sadrže odredbe koje predstavljaju 

dodatni teret za ulazak stranih proizvoda na tržište.

1

 Prokopijević M., 2005, Evropska unija: Uvod, službeni glasnik, Beograd.