"Примена нумеричких симулација је добро проверен и екстремно користан алат за
предвиђање проблема у индустријској производњи и смањење времена и трошкова у
развоју нових производа."

КОНЦЕПТ МЕТОДЕ КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА

"Теоретске основе метода коначних елемената су постављене педестих година, али у
практичну примену улази са интензивнијом применом рачунара. Настао је из потребе
за израчунавањем напона и деформација, а са развојем самог метода повећавао се и
број величина које се могу израчунати у оквиру статичке, динамичке, термичке,
електромагнетне анализе."
1. Идентификација проблема
2. Дискретизација
3. Врсте ФЕ елемената
4. Фазе ФЕ анализе

ФЕМ МОДЕЛИРАЊЕ ПРОЦЕСА

"У ФЕ анализи производних процеса, сам процес се мора посматрати као систем
међусобно повезаних релевантних параметара. Кључни технички проблеми који се
морају разматрати у анализи процеса се односе на:"
1. Особине и понашање материјала
2. Геометрија
3. Генерисање ФЕ мреже и ремесхинг
4. Услови у међуконтакту (трење и трансфер топлоте)
5. Карактеристике ФЕ софтвера (поузданост и време прорачуна)

Улазни податци за ФЕ симулацију

Криве тецења

МЕТОДЕ ОДРЕЂИВАЊА КРИВИХ ТЕЧЕЊА
"За одређивање кривих течења примењује се више експериментално-аналитичких
метода, као што су тестови на: затезање, увијање, притискивање (слободно сабијање
прстена, слободно сабијање цилиндричних припремака, сабијање у условима
раванског деформационог стања, сабијање конусним алатима...), и специјални
поступци (Девеџић 1980, Шљивић 1998, Доуглас 1975, Рао 1982 )..."