ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Управљање јавним сектором
Тема: Јавна предузећа
Ментор: Студент:
Доц.Др Бобан Дашић Бранимир Тодић
Број индекса: Ц-70/17
Лепосавић,2018
Управљање јавним сектором
2018
2
УВОД
Феномен јавних предузећа је веома значајан за све савремене привреде,
зато је примио велику пажњу у економској литератури. Због разноврсности
облика у којима се јављају, при разматрању јавног предузећа, потребно је
пре свега дефинисати појам и врсте јавних предузећа. Затим је важно
одредити којим се делатностима, јавна предузећа, баве, као и њихов значај и
неопходност оснивања. Због специфичности овог облика предузећа, она су и
предмет посебног законског регулисања, уз коришћење одређених
инструмената којима се утиче на њихово пословање. На крају треба испитати
ефикасност ових предузећа са економске тачке гледишта.
Управљање јавним сектором
2018
3
1. Појам и врсте јавних предузећа
Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а
које оснива држава, односно јединица локалне самоуправе.
Разлике које постоје између разних земаља, разних делатности, као и
различите особине јавних предузећа током времена, додатно су отежале
покушаје да се прецизно дефинише појам јавног предузећа. Имајући у виду
ове разлике, јавна предузећа се на најопштији начин могу дефинисати као
предузећа чије се оснивање и функционисање може довести у везу са јавним
(општим) интересом и у коме јавна власт (држава) у потпуности или
делимично обавља улогу предузетника.
Најбитније карактеристике јавних предузећа је да се она оснивају са
циљем да производе и алоцирају добра која су од виталног значаја за
одрађено друштво, као и да је њихово пословање у јавном интересу. Следећа
карактеристика ових предузећа је да су она најчешће у привилегованом
положају, који им омогућава држава или да имају својства природног
монопола. Такође битно је напоменути да су јавна предузећа предмет
посебне законске регулације. Појмови „есенцијална добра“ и „јавни интерес“
су недовољно прецизни, па се у зависности од политичких система и циљева
власти, јавља разлика у заступљености јавних предузећа у привредама
различитих земаља.
Јавна предузећа су најчешће у положају природног монопола, који су
условљени недостацима тржишних механизама код неких делатности. Овај
облик се јавља када технологија производње узрокује високе фиксне
трошкове, док се дугорочни укупни просечни трошкови смањују паралелно с
повећањем обима производње па тада, такав сектор има стално растуће
приносе на обим. У тим условима, један произвођач ће бити у стању да
опслужује цело тржиште, са нижим трошковима него било која друга два,
самим тим ће конкуренција бити економски нерационална и у појединим
случајевима и технички неизводљива (дупло копање гасоводних и
водоводних инсталација).
