1
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН
-
НИКОЛА ТЕСЛА
"
У
БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И
ПРАВО
,
УНИВЕРЗИТЕТ
А
„УНИОН
–
НИКОЛА
ТЕСЛА" У БЕОГРАДУ
ПРАКТИЧАН РАД
Уговор о поклону
Ментор: Студент:
Београд, 2017.
САДРЖАЈ
2
1. Увод ________________________________________________________3стр.
2. Опште напомене уговора_________________________________________4стр.
3. Општа класификација уговора_____________________________________5стр.
4. Појам и карактеристике уговора о поклону__________________________6,7стр.
5. Карактеристике уговора о поклону_________________________________7,8стр.
6. Значај уговора о поклону_________________________________________9стр.
7. Услови за закључење уговора о поклону____________________________10стр.
8. Предмет уговора о поклону_______________________________________11стр.
9. Намере дарежљивости___________________________________________12стр.
10. Дејство уговора о поклону________________________________________12,13стр.
11. Опозивање уговора о поклону___________________________________13,14,15стр.
12. Законска могућност опозивања уговора о поклону
од стране поклонодавца__________________________________________16стр.
13. Опозивање уговора о поклону због незахвалности_______________16,17,18,19стр.
14. Опозивање уговора о поклону због недостатака средстава за живот________20стр.
15. Законска могућност опозивања уговора о поклону од стране трећих лица____21стр.
4
ОПШТЕ НАПОМЕНЕ УГОВОРА
Уговор је најважнији инструмент робног промета. Под појмом уговор подразумева
се усаглашеност воља два или више лица која има за циљ да се постигне одређено правно
дејство.
Уговор има разноврсну примену и користи се у свим гранама права. Помоћу
уговора могу да се регулишу породични, наследни односи, стварнопавни, облигациони,
привредни односи, радни односи, односи између државе и томе слично. У пракси се
разликују разне врсте уговора,као што су: породични, наследни, стварни, облигациони,
привредни, уговори о раду, међународни уговори и слично.
Уговор је закључен када су се две изјаве воље у свему поклопиле и када су дате
сагласне изјаве воља. Прва изјава воље, којом се чини предлог за закључивање уговора,
назива се понудом, а друга, која се даје поводом учињеног предлога, прихватом понуде.
Понуда је изјава воље једног лица којом позива друго лице да закључи уговор под
условима одређеним у изјави.
Свака изјава воље која значи понуду,мора да испуњава следеће услове:
а) да потиче од лица које има намеру да закључи уговор у своје име и за свој рачун или
од лица које је овлашћено да га заступа у закључењу уговора;
б) да садржи битне елементе за закључивање уговора. То би код уговора о купопродаји
била ствар која се продаје и цена;
ц) да садржи јасну и озбиљно изражену вољу понудиоца да жели да закључи уговор
према понуђеним условима и
д) да је упућена одређеном лицу
5
ОПШТА КЛАСИФИКАЦИЈА УГОВОРА
Уговор је сагласност воље два или више лица, која производи правно дејство. Веома је
важан правни институт који се среће не само у облигационом, већ и у другим гранама
права. Може се рећи да је уговор централни институт облигационог права. Облигационо
право регулише прелазак добара из једне имовине у другу.
Начело анатомије воље је основно начело у области уговора. Оно подразумева:
•
Да је свака странка слободна да одлучи да ли жели да закључи уговор или не,
•
Свака странка може закључити уговор са ким жели,
•
Свака страна слободно одређује услове под којима жели закључити уговор.
Уговори се могу поделити на групе зависно од критеријума по којима се врше поделе.
Зависи од уговора који ће се критеријум примењивати.
Професор Констатиновић заступа класичну класификацију по којој су најважније врсте
уговора:
1.
КОНСЕСУАЛНИ И ФОРМАЛНИ
2.
ЈЕДНОСТРАНИ И ДВОСТРАНИ
3.
КОМУТАТИВНИ И АЛЕАТОРНИ
4.
ТЕРЕТНИ И ДОБРОЧИНИ
7
бесплатно, а са друге стране да онај који поклон прима (поклонопримац) није имао, нити
има било какво право да тражи награду, јер у противном овакав правни однос престаје
бити поклон и постаје погодба за плаћање. Дакле, циљ закључења овог уговора је да се
једном од уговарача прибави имовинска корист на рачун другог уговарача. Из разлога
доброчинства који могу имати различите узроке, имовина једног лица се смањује, док се
имовина другог лица повећава.
КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА О ПОКЛОНУ
Уговор о поклону је именовани уговор, он важећим ЗОО није посебно предвиђен,
али је парцијално, ипак, регулисан на основу „правних правила“ из предратних прописа,
која се примјењују на основу Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла
1941. године и за време непријатељске окупације из 1946. године, као и законима који
регулишу наследне и породичне односе. То је формални уговор, који некада настаје
испуњењем реалне форме (проста предаја ствари), а некада испуњењем посебне писане
форме, која је изричито законом предвиђена (када је у питању пренос права својине на
непокретности уговором о поклону).
Да би се постојање уговора о поклону могло доказати, потребно је да буде
закључен у писменој форми или да одмах уследи предаја предмета поклона. Значи та
форма тражи се у сврху доказа његовог постојања (ад пробатионем), а није услов његове
ваљаности (ад солемнитатем). Уколико је уговор о поклону закључен усмено, а предмет
поклона није предат поклонопримцу, уговор је ваљан, али није принудан јер се његово
постојање може доказати само уколико је уговор сачињен у писменој форми.
У овом случају постоји натурална (природна) облигација.
4
Према Нацрту ЗОО
уговор о поклону чији је предмет некретнина мора бити закључен у писменој форми и
мора бити оверен од старне надлежног органа, а уколико је предмет уговора покретна
ствар, уговор који не испуњава прописану форму је пуноважан ако је обећана чинидба у
4
Богдан Лоза, Облигационо право, Општи део, Сарајево 1978., стр.65
