ПЛАНИРАНИ И МОГУЋИ РАСХОДИ ДРЖАВЕ У
2018. ГОДИНИ
Под претпоставком непромењених политика (замрзнуте плате и пензије), у 2018. години
дошло би до снажног смањења јавне потрошње – за 2,7 п.п. БДП-а. Процењује се да би у
овом случају укупни јавни расходи у 2018. зносили 41,3% БДП-а, што је за 2,7 п.п ниже од
процењене реализације за 2017. годину. Основни разлог за овај изразити пад јавне
потрошње био би наставак доследног провођења постојећих јавних политика. Под
непромењеним политикама подразумевамо: 1) да се плата и пензија задрже
непромењеним, 2) да и у наредној години неће бити издавања нових гаранција за
ликвидност државним и јавним предузећа и 3) да ће се задржати номинални ниво
субвенција из 2017. године. Поред тога, у 2018. години биће нижа издвајања за камате
због смањеног јавног дуга (према БДП-у). На крају, претпоставља се да ће се буџетске
позајмице, након привременог скока у 2017, вратити на свој уобичајени (структурни),
нижи ниво.
Скоро половина смањења расхода у основном сценарију (1,3 п.п. БДП-а) остварила би се
на платама и пензијама. Уколико би се у наредној години задржали постојећи нивои
зарада запослених у јавном сектору и пензија, готово извесно би дошло до њиховог пада
испод циљаних удела у БДП-а. Наиме, замрзавањем плате би пале на 7,9% БДП-а, док је
циљни ниво 8% БДП-а. Слично, ако не би било повећања пензија, издвајања државе за
ове намене би у наредној години износила 10,6% БДП-а, што је испод циљаног нивоа од
11% БДП-а.
Смањење расхода у 2018. години од око 0,6 п.п. БДП-а последица је трајно нижих
издатака за камате и активиране гаранције. У наредним годинама очекује се пад расхода
за камате по два основа. Пре свега, постепени пад јавног дуга аутоматски води нижим
издвајањима државе за камате. Уз то, бољи фискални резултати омогућавају држави да се
задужује по повољнијим условима (ниже премије за ризик), што, такође, смањује износе
који се плаћају за камате. Процењује се да ће и издвајања на основу активираних
гаранције у 2018. години забележити осетно смањење. Наиме, у 2017. години добар део
гарантованих кредита ће бити отплаћен, а уз то претпостављамо и да ће се задржати
постојећа политика неиздавања нових гаранција за ликвидност јавним и државним
предузећима. Знатно смањење расхода (од 0,8 п.п. БДП-а) очекује се због нижих издатака
за буџетске позајмице и контроле субвенција.
Приликом израде пројекција за наредну годину узимамо да ће се издаци за буџетске
позајмице вратити на своје уобичајене износе. Наиме, у 2017. године они ће бити
остварени у ванредно високом износу због исплата наменској индустрији, и сличне
исплате не би било оправдано очекивати/вршити и у наредним година. Поред тога,
сматра се да би требало чврсто контролисати ниво субвенција (Железница, Ресавица) и
осталих текућих расхода, у смислу да не дође до њиховог номиналног раста у наредним
годинама (што води њиховом смањењу у виду удела у БДП-у).
Табела 9: Основни сценарио и сценарио са употребом фискалног простора у 2018. години
