2
Sadržaj:
1. Pojam ………………………………………………………………………….3.
2. Vreme nastanka ………………………………………………………………..4.
3. Vrste droga …………………………………………………………………….4.
4. Najčešći razlozi uzimanja droge ……………………………………………….6.
4.1.
Sredina ……………………………………………………………………6.
4.2.
Ličnost …………………………………………………………………….7.
4.3.
Droga ………………………………………………………………….......9.
5. Razvoj i dimenzija ……………………………………………………………..9.
6. Odnos čovek – droga ………………………………………………………...10.
7. Narkomanske grupe …………………………………………………..............10.
8. Socijalna izolacija …………………………………………………………….12.
9. Porodica I narkomanija ……………………………………………………….12.
9.1.
Prva reakcija dece na saznanje roditelja da im dete uzima droge ……….12.
9.2.
Reakcija roditelja na to da im deca uzimaju drogu ………………………13.
10. Problemi sa školom …………………………………………………………..14.
10.1.Odnos škole prema narkomanima ……………………………………….14.
11. Stavovi adolescenata prema drogi …………………………………………….15.
12. Problemi na poslu …………………………………………………………….16.
13. Droge i rok muzika …………………………………………………………...16.
14. Droga i Zakon ………………………………………………………………...17.
15. Prevencija ……………………………………………………………………..18.
16. Primneri iz života (za i protiv) ………………………………………..............18.
16.1.Primeri “za” ................................................................................................18.
16.2.Primeri “protiv” ………………………………………………………......19.
17. Zaključak ...........................................................................................................19.
18. Literatura ...........................................................................................................20.
4
2. Vreme nastanka
Teško je odrediti tačno vreme nastanka droga. Još u sumerskim tablicama
postoje zapisi o određenim supstancama koje, kada se unose u organizam,
menjaju svest ljudi. U grobnicama faraona, u pećinama Perua, bivše civilizacije
Inka nađene su kuglice opijuma, a na kamenim zidovima pronađena je urezana
biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis.
Kod nas, prvi zavisnici pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo
je četiri do pet učenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina
pre uzimanja droge i, uglavnom, ih je vezivala zajednička ljubav prema
Bitlsima i Rolingstounsima, ili slične ideje o životu. Zajednički su čitali
Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muziku ili da,
podstaknuti Heseom, razmišljaju o putu na istok. Jednom rečju, to je bila grupa
mladih “intelektualaca” sa širokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju
ili jasnih ideja vodilja u životu, jedino što su želeli bila je neka žudnja za
promenom u jednoličnom životu. U to vreme vraća se nekoliko mladića iz
inostranstva koji pričaju o svom iskustvu sa drogom, ali koji je ne donose, niti
otvoreno nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove priče ne ostaju bez odjeka u
dušama onih koji ih slušaju. Prva droga u Beogradu, sa kojom je započeta
epidemija narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasičnom smislu. Radilo se
o preludinu, poznatom po psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u
medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, u lečenju gojaznosti. Pošto, u to
vreme, preludin nije bio označen kao droga, mogao je da se slobodno kupuje u
apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma
popularan među beogradskim zavisnicima. Korisnici ove droge imali su utisak
da lebde, bili su slobodniji u ophođenju sa drugima, bili su u stalnom pokretu,...
Ovaj doživljaj je bio krajnje primamljiv za osobe koje su do tada ispoljavale
pasivnost i odsustvo bilo kakvih inicijativa, a i uzimanje preludina nije bilo pod
udarom vlasti, pa nije bilo bojazni od zakonskih kazni. Iz godine u godinu su se
pojavljivale novije droge i sve veći broj korisnika istih.
3.
Vrste droga
AMFETAMINI
5
Ubrzavaju fizičke i duševne procese i izazivaju osećaj uzbuđenja i viška
energije. Kao spoljni znakovi javljaju se mršavljenje, širenje zenica,
nesanica, drhtavica… Posledica dugotrajnog konzumiranja su paranoja i
nasilništvo.
BARBITURATI
Izazivaju jaku letargiju i pospanost. Spoljni simptomi su nejasan i smeten
govor, nedostatak fizičke koordinacije i ravnoteže. Dugotrajno konzumiranje
barbiturata ima posledicu poremećaja spavanja tzv. “dvostruki vid”.
U kombinaciji sa alkoholom konzumiranje može biti smrtonosno.
MARIHUANA I HAŠIŠ
Izazivaju fizičko i psihičko opuštanje, ali i promene raspoloženja. Spoljni
znakovi su crvenilo očiju, raširene zenice, nekoordiniranost pokreta, letargiju i
povremene mučnine. Dugotrajno korišcenje vodi ka fizičkim i psihičkim
oštećenjima.
KOKAIN
Stimuliše živčani sistem, pojačava čula i ponekad dovodi do halucinacija.
Spoljni simptomi su raširene zenice, drhtavica, halucinacije i nesanica. Kao
posledice dugog konzumiranja javljaju se oštecenja sluzokože nosa, svraba i
pojava otvorenih rana.
OPIJATI (opijum, morfijum, heroin, metadon i petidin)
Smanjuju fizički i psihički bol, izazivaju privremenu euforiju. Spoljni simptomi
su mršavljenje, letargija, promena raspoloženja, znojenje, nejasan govor, bol u
očima i bledilo. Javlja se gubitak apetita, neuhranjenost i osetljivost na
infekcije. Prevelika doza izaziva smrt.
PSIHODELIČNE DROGE (LSD, meskalin)
Deluju nepredvidivo. Izazivaju halucinacije koje mogu biti ugodne, ali i
zastrašujuće. Vidljivi znakovi su raširene zenice, znojenje, drhtanje, groznica,
promene ponašanja. Uzimanje LSD - a i meskalina za posledicu može imati
neodgovorno ponašanje. Iako sporije izazivaju zavisnost jedna doza može
izazvati ozbiljne psihičke poremećaje.
