и да обављају своје функције они морају да располажу одређеним новчаним средствима -
приходима. Док су се раније ови приходи јављали у натуралном облику, дотле се они у
савременој привреди, где владају робно новчани односи, јављају искључиво у новцу.

Држава, као и остале друштвено - политичке заједнице, могу да остваре своје

приходе на разне начине. То зависи у великој мери од продукционих односа према којима
се одређује и карактер јавних прихода. Основни облици јавних прихода у савременој
финансијској теорији су порези, таксе, царине, парафискалитети и др. Јавни приходи
имају јавно правни карактер и служе за покривање јавних расхода, односно финансирање
јавних потреба. Важне карактеристике јавних прихода су њихова обавезност утврђена на
основу устава и закона, и њихов нетржишни карактер.

Јавни приходи су новчана државна средства за финансирање општих и заједничких

потреба. На висину и структуру јавних прихода делују разноврсни политички, социјални,
економски и други фактори у појединим земљама. Јавни приходи се претежно формирају
путем расподеле и прерасподеле националног дохотка. Класична теорија је порезе, таксе и
приходе од јавне имовине посматрала као нормалне, редовне јавне приходе, којима треба
покривати јавне расходе. Савремена финансијска теорија поред класичних јавних прихода
и јавни дуг, емисију новца и друге облике јавних прихода, прихвата као нормалне,
редовне јавне приходе.

Савремена теорија даје предност класичним облицима јавних прихода, посебно

порезу као основном облику јавних прихода, а јавни дуг, емисију новца и др. по правилу
користи као допунске јавне приходе, који служе за покривање јавних расхода и остварење
циљева фискалне и економске политике у различитим фазама привредних циклуса.

Јавни дуг постаје редован извор јавних прихода модерних држава. Увођењу

економске и финансијске политике, савремена држава настоји да усклади реалан раст
јавних прихода са растом националног дохотка и друштвеног производа. На висину и
структуру јавних прихода утичу јавне функције, економска моћ државе и конкретни
економски односи.

Јавни приходи се користе за финансирање разноврсних државних активности.

Јавни приходи се изражавају у новцу и служе за покривање трошкова општег карактера у
једногодишњем периоду. Државни или јавни приходи се разликују од приватних прихода,
односно прихода физичких лица и прихода правних лица.

Јавни приходи су у функцији остваривања циљева политике државних и других

управних органа. Они су значајна основна институција државних финансија. Јавни
приходи су део новостворене вредности, а њихова употреба не угрожава постојећу
имовину. Проширивањем државних активности повећавају се потребе за разним облицима
јавних прихода.

Систем јавних прихода представља скуп разноврсних инструмената и извора које

користи држава за финансирање јавних потреба. Јавни приходи се остварују на основу
опорезивања, прихода јавних предузећа, употребе државне имовине, накнада за услуге
државних органа, јавног дуга и др.

Врсте јавних прихода

1. Фискалитети- порези, таксе и царине
2. Парафискалитети- доприноси
3. Накнаде
4. Самодоприноси
5. Јавни зајмови
6. Остали јавни приходи- приходи од државне имовине, приходи од казни, делатности
државних органа...

Класификација јавних прихода

Подела   јавних   прихода   врши   се   на   основу   различитих   критеријумума.   Циљ   јој   је
подела на основу извесних специфичних особина како би се могло приступити лакше
проучавању   јавних   прихода.   И   поред   знатних   разлика   које   постоје   у   финансијској
теорији   при   класификацији   јавних   прихода,   већина   земаља   прихватила   је   следећу
поделу:



редовни и ванредни јавни приходи,



јавно - правни и приватно - правни приходи,



оригинарни и изведени (деривативни) приходи,



приходи од становништва и правних лица,



повратни и неповратни приходи,



наменски и ненаменски приходи,