Poslovno tržište

Visoka ekonomska skola strukovnih

studija Kraljevo

SEMINARSKI RAD

TEMA: Poslovno trziste

Profesor

Student / Br.ind.:

Dr Branka Spasojevic Aleksandra Petrovic 70007/15

SADRŽAJ

Sadržaj..............................................................................................................2
Pojam trzista.....................................................................................................3
Klasifikacija trzista.............................................................................................4
Funkcija trzista..................................................................................................5
Poslovno trziste.................................................................................................6
Obelezja poslovnog trzista................................................................................8
Specificnosti procesa kupovin industrijskog kupca...........................................9
Faktori odluke o kupovini.................................................................................10
Teorijski okviri ponašanja industrijskog
kupca...............................................................................................................11
Donošenje odluke o kupovini na poslovnom tržištu.........................................14
Literatura .........................................................................................................15

Klasifikacija tržišta

Postoji veoma veliki broj načina da se tržišta klasifikuju zavisno od prirode
ponude, tražnje, predmeta razmene kao i od sredstava koja se mogu koristiti za
razmenu. Zavisno od kriterijuma koji se uzimaju u obzir, klasifikacija tržišta se
može vršiti na različite načine:

Zavisno od prostora na kome se odvija razlikujemo



lokalno



regionalno



nacionalno



međunarodno (svetsko) tržište

Zavisno od predmeta razmene (vrste proizvoda odnosno usluge koja se
razmenjuje) razlikujemo:



tržište potrošnih dobara



tržište proizvodnih dobara



tržište usluga



tržište novca



tržište radne snage

Zavisno od uslova razmene razlikujemo:



slobodno tržište – privredni subjekti imaju potpunu slobodu u vezi sa
određivanjem kupoprodajnih odnosa



vezano tržište – država može intervenisati i na taj način uticati na uslove
razmene određenih proizvoda (na primer putem propisivanja raspona
cena, standardizovanjem kvaliteta itd.)

Zavisno od konkurentskih odnosa koji preovlađuju razlikujemo:



konkurentsko tržište – nema dominantnih preduzeća, svi konkurenti
posluju u jednakim uslovima



oligopolsko tržište – nekoliko dominantnih preduzeća



monopolsko tržište – jedno dominantno preduzeće koje je u stanju da
diktira uslove poslovanja drugim preduzećima kao i da nezavisno od
tržišta određuje cenu proizvoda

Zavisno od pravnih propisa koji regulišu kupovinu i prodaju razlikujemo:



otvoreno tržište – nema ograničenja ni na strani tražnje ni na strani
ponude



zatvoreno tržište – postoje barijere u pristupu tržištu

zavisno od odnosa između ponude i tražnje:



tržište kupca – tržište na kome je ponuda veća od tražnje



tržište prodavca – tržište na kome je tražnja veća od ponude

Zavisno od mesta na kome se roba nalazi na putu od proizvođača do
potrošača razlikujemo:



tržište veleprodavaca



tržište maloprodavaca

Ukoliko se ne precizira o kom tržištu se radi, obično se podrazumeva da se radi o
tržištu robe (tržištu potrošnih dobara) jer je i sam nastanak tržišta vezan za
nastanak robne razmene, prvo putem trampe, a zatim i preko novca kao
prometnog sredstva.

Funkcije tržišta

Među teoretičarima postoji relativna saglasnost da tržište obavlja četiri
veoma bitne funkcije. To su:



informativna



alokativna



distributivna



selektivna funkcija

Informativna funkcija tržišta

– proizvođači i potrošači se informišu putem

tržišta. Potrošači putem tržišta saznaju koji se proizvodi i usluge se nude, a
proizvođači saznaju koji proizvodi i usluge se traže. Tržište na taj način pruža
informacije o tražnji i ponudi za određenim proizvodima i uslugama, a te
informacije se dobijaju putem praćenja tržišnih cena. Učesnici na tržištu, i oni sa
strane tražnje, i oni sa strane ponude, informišu se na tržištu, a zatim na osnovu
dobijenih informacija donose ekonomske odluke.

Alokativna funkcija tržišta

– resursi kojima privredni subjekti raspolažu oskudni

su i mogu se upotrebiti na više različitih načina odnosno za proizvodnju različitih
dobara. Šta će se od raspoloživih ekonomskih resursa proizvoditi odlučuje se na
osnovu ponašanja potrošača na tržištu odnosno na osnovu informacija o tražnji
koja određujuće utiče na cenu dobara. Kada tražnja za određenim dobrom raste
tada raste i njegova cena, raste i profit proizvođača tog dobra, a tada se i više
različitih proizvođača interesuje za proizvodnju tog dobra. Kada više proizvođača
počne da proizvodi to dobro, odnosno kada se poveća ponuda datog dobra, tada
dolazi do opadanja njegove cene i deo proizvođača se povlači sa tržišta. Na taj
način tržište obavlja svoju alokativnu funkciju utičući putem tržišnih cena na
odluke proizvođača o alokaciji resursa koje poseduju.

Distributivna funkcija tržišta

– tržišnim mehanizmom vrši se i raspodela

dohodaka. Svaki privredni subjekt ostvaruje dohodak zavisno od trenutnog stanja
na tržištu, zavisno od njegovih ličnih sposobnosti, ili od vrste i količine dobara
koje poseduje. Na tržištu se formiraju dohoci svih faktora proizvodnje – i rada
(najamnine), i kapitala (profit i kamata), i zemlje (renta). Ako određeni radnik
poseduje natprosečne kvalifikacije za obavljanje određenog posla (ako je reč, na
primer, o vrhunskom menadžeru sa velikim znanjem i iskustvom) onda će taj
radnik prodajući svoje radne sposobnosti na tržištu moći da zaradi više od nekog
menadžera koji poseduje slabije kvalifikacije. U svakom slučaju, njihove kvalitete
vrednovaće tržište koje će, uz ostale faktore koji mogu delovati (odnos ponude i
tražnje za radnom snagom, politika države, konkurencija), odrediti i cenu
njihovog rada.