Teorija i razvoj informacionih sistema

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

Predmet

: Informacioni sistemi

Tema

: Teorija i razvoj informacionih sistema

Professor

Student

dr Miroslav Medenica, dipl.inž.

Goran Jovanović

Indeks: 129/2017

Beograd, 2017. godine

Sadržaj

1 UVOD U INFORMACIONE SISTEME

1.1 PODATAK, INFORMACIJA, RAČUNARSTVO

1.2 ŠTA JE SISTEM

1.3 ELEMENTI SISTEMA

1.4 KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

2 ISTORIJA RAZVOJA RAČUNARA

2.1 ELEKTRONSKI RAČUNARI

3 HARDVER

3.1 PROCESOR

3.2 MEMORIJA

4 SOFTVER

4.1 SISTEMSKI SOFTVER

4.1.1 Operativni sistem

4.1.2 Programi za prevođenje

BEZBEDNOST I ZAŠTITA INFORMACIONIH RESURSA

5.1 SOFTVERSKI NAPADI

5.2 NEŽELJENI SOFTVER

5.3 ZAŠTITA INFORMACIONIH RESURSA

5.4 KONTROLA BEZBEDNOSTI

5.5 PREVENTIVA

6. KOMPONENTE I KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

6.1 PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Literatura

Okruženje i granica

Kada   identifikujemo   sistem,   definišemo   njegove   granice:   šta   je   unutar   granice   pripada
sistemu,   sve   što   je   van   granica   nije   deo   sistema.   Međutim,   većina   sistema   ne   postoji
izolovano.   Postoji   interakcija   između   sistema   ili   njihovih   komponenti   sa   okolinom   van
granica. Deo spoljnog sveta sa kojim postoji interakcija sistema zove se okruženje sistema.

Ulazi, procesi transformacije i izlazi

Interakcija sistema sa okolinom može biti oblika ulazi ili izlazi.

Ulazi

mogu biti oblika materijalni objekti, energija i informacije koje dolaze iz okruženja u

sistem.

Izlazi

se realizuju i šalju iz sistema nazad u okruženje. Izlaz može da bude koristan ili

beskoristan za neki spoljni sistem. Unutar sistema, ulazi obično prolaze kroz neku vrstu
procesa transformacije, tako da su izlazi različiti od ulaza.

Često, ulazi i izlazi prolaze kroz druge specifične transformacije na granicama sistema;
komponente sistema odgovorne za te transformacije se zovu

interfejsi

(međusklopovi).

Slika1. Osnovni elementi sistema

Kod informacionih sistema, podaci se prihvataju kao ulaz preko interfejsa kao što je tastatura,
skener. Transformacije podataka zavise od vrste ulaznih podataka, kao i od oblika koji izlaz
mora da ima. Mogu biti jednostavne ali i vrlo složene. Izlazi informacionog sistema se
prezentuju krajnjem korisniku preko interfejsa kao sto je monitor ili štampač.

1.4 KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA (IS)

Sistem se sastoji od različitih

komponenti

. Interakcija između komponenti sistema je

odgovorna za obradu ulaza u izlaz. Iako može da postoji interakcija između komponenti
sistema i elemenata okruženja preko granice sistema, većina njihovih interakcija je sa drugim
komponentama istog sistema.

Često su same komponente sistema manji sistemi od posmatranog, pe se kaže da su oni

podsistemi

od posmatranog sistema.

U slučaju informacionih sistema, osnovne komponente su:

hardver ili fizička oprema koja se koristi za smeštanje i obradu podataka

softver i procedure koje se koriste za transformisanje i dobijanje informacija

podaci

mreža koja omogućuje deljenje resursa među kompjuterima

ljudi, koji razvijaju, održavaju i koriste sistem.

Ne treba zaboraviti da je informacioni sistem samo jedna komponenta organizacije, i mora da
postoji interakcija sa drugim sektorima i poslovnim aktivnostima.

2 ISTORIJA RAZVOJA RAČUNARA

Abacus

je praistorijska sprava za računanje koja se koristila u delovima Afrike, Azije, u

Grčkoj,

Rimu, vekovima pre usvajanja načina zapisivanje brojeva kakav se koristi danas

(moderni numerički sistem) i koju i danas koriste stari trgovci u Aziji.

Istoriju razvoj računara

možemo podeliti u tri etape:

etapa mehaničkih računara 1450. – 1840.,

etapa elektro

‐

mehaničkih računara 1840. – 1940. i

etapa elektronskih računara od 1940. do danas.

2.1 ELEKTRONSKI RAČUNARI
I generacija (1945 – 1955)

Razlog za ubrzani razvoj elektronskih računara bio je II svetski rat. Nemci su koristili mašinu
za šifriranje poruka poznatu pod imenom ENIGMA. Za razbijanje šifara je bilo neophodno
izvršiti ogroman broj složenih izračunavanja i da bi dešifrovana poruka bila od koristi, bilo je
neophodno izvršiti dešifrovanje u što kraćem vremenskom periodu. Britanska vlada je
formirala tajnu laboratoriju u kojoj je napravljen prvi elektronski računar za tu svrhu
COLOSSUS.

U isto vreme, SAD je za nove vrste artiljerijskog oružja bilo potrebno izračunavanje
balističkih tablica. Za tu potrebu su bili angažovani Prospert J. Eckert i John W. Mauchley sa
univerziteta u Pensilvaniji. Oni su napravili prvi elektronski računar pod imenom ENIAC
(Electronic Numerical Integrator and Computer). Imao je 20 registara, a svaki od njih je
mogao da sadrži desetocifreni broj. Svaka cifra je predstavljena sa po deset vakuumskih cevi.
Programiranje se obavljalo ručno pomoću 6000 prekidača i povezivanjem žica. Bušene
kartice su služile za ulaz i izlaz, a registri kao sabirači i uređaji za čuvanje podataka.

Mašina je završena 1946 godine i upotrebljena za izračunavanja pri izradi hidrogenske
bombe.

3 HARDVER

Osnovni delovi računarskog sistema su hardever i softver. Pojam

hardver

(

hardware

)

označava fizičke komponente računara, kao što su kućište, monitor, tastatura, miš, ... itd.,
koje je potrebno instalirati i uključiti kako bi računar radio.

Kompjuterski softver

(

software

) ili jednostavno softver je bilo koji skup instrukcija (program) koje procesor

može da izvrši kako bi izveo određenu operaciju. Hardver je efikasan onoliko koliko su
efikasne instrukcije koje mu zadajemo.
Prema

Fon Nojmanovom konceptu

, osnovne jedinice računara su:

Memorija

Upravljačka jedinica

Aritmetičko

‐

logička jedinica