ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО,БЕЗБЕДНОСТ И
МЕНАЏМЕНТ
Смер: Менаџмент у безбедности
Семинарски рад из предмета: Социологија
Тема: Однос социологије и
других наука
Студент: Ментор:
Павловић Јелена Проф. Милан Вуковић
0
Бр. Индекса:МБ98-П/2017
САДРЖАЈ:
УВОД.............................................................................................................................................. 2
1. ПОЈАМ СОЦИОЛОГИЈЕ......................................................................................................3
2. НАСТАНАК СОЦИОЛОГИЈЕ.............................................................................................4
3. ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ.................................................................................................7
4. ОДНОЦ СОЦИОЛОГИЈЕ И ДРУГИХ НАУКА.................................................................8
4.1.
Однос социологија-филозофије...................................................................................8
4.2.
Однос социологија-економске науке..........................................................................9
4.3.
Однос социологија-историја......................................................................................10
4.4.
Однос социологија-психологија................................................................................11
4.5.
Однос социологија-антропологија и етнологија......................................................11
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................. 13
1
1.
ПОЈАМ СОЦИОЛОГИЈЕ
Друштвени живот људи одвија се између нестабилности, неизвесности,
хаоса, рата и извесности, стабилности, поретка и мира. Наука која покушава да на
систематски и методички начин опише, именује, класификује, анализира, објасни и
разуме свеколику сложеност друштвениходноса, установа и вредности, назива се
социологија. Социологија се бави човеком и друштвом, сазнањима о појавама,
процесима и односима који се одвијају око нас, у нашем окружењу, друштву,
савременом свету. Социологија тежи да постави и истовремено да одговор на
мноштво питања везаних за развој савременог друштва. Указује на положај и
могућност човека у друштву, узроке, услове и начине друштвених промена.
Поред проучавања друштва у целини, социологија проучава и поједине
друштвене појаве, односе између друштвених група, друштвене инститиуције и
делатности. Обичан човек у болници види лекара, у продавници продавца, а
социолог у томе види припаднике појединих професија. Ми видимо богате и
сиромашне грађане, социолог их види као припаднике друштвених класа.
Демонстрација или штрајк, за обичног човека представља борбу тих људи за своја
права, за социолога представљају неке дубље сукобе у целокупном друштву.
Одлазак у школу, војску, цркву, полицију, представља одлазак удруштвену
институцију, а не у обичну зграду. Професија, друштвене класе, друштвени односи,
сукоб, институције су оно опште у друштву и представаљају социолошке
категорије.
Ако бисмо питали људе који имају само основно знање о социологији, да
нам дефинишусоциологију, већина њих би рекла: ,,Социологија је наука о
друштвуʽʽ. Међутим, ова дефиницијаније довољна за шире, дубље и потпуније
разумевање појма социологије као науке. Ако бисмо рекли да је то наука која
проучава друштвене односе, појаве и процесе, онда се приближавамо темељнијем
разумевању суштине социологије. Друштво представља групу људи који
формирају друштвени систем, па је разумљиво да социологија прати положај
човека у друштвеној заједници, а уједно и динамику друштва, тј. узроке који утичу
на друштвене процесе и појаве, последице ових појава на људе и њихове заједнице,
као и утицај сталних економских, социјалних, политичких и других промена на
човека и његов положај у друштву.
Да би социологија могла да обухвати све поменуто, она се развила у систем
више међусобно повезаних дисциплина. Социологија се дели на општу социологију
(поручава опште карактеристике друштва као целине) и низ посебних социологија
које се баве посебном врстом појава или процеса у друштву (социологија рада,
социологија културе, социологија породице, социологија политике, итд.)
3
