ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ И
ПРЕДУЗЕТНИШТВО
СЕМИНАРСКИ РАД
РАДНО ПРАВО
ЗАБРАНА ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ-МОБИНГ
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф.др Зоран Радуловић Петар Милуновић
322-017/17
Београд,јануар 2019
С А Д Р Ж А Ј :
УВОД 3
0.
ПОЈАМ МОБИНГА?
4
1.
НАЈВАЖНИЈЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОБИНГА 5
1.1.
Врсте мобинга
5
1.2.
Напади мобинга
6
1.3.
Фазе развоја мобинга
6
1.4.
Утицај мобинга на здравље жртава
7
2.
КАКО ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА МОБИНГА?
9
2.1.
Лоша организација пословања
9
2.2.
Лош конфликт менаџмент
10
2.3.
Карактерне особине жртве 10
3.
ОСОБИНЕ ЖРТАВА МОБИНГА
11
3.1.
Самоокривљивање 12
3.2.
Усамљеност 12
3.3.
Лично обезвређивање
12
3.4.
Борба за блокаду и елиминацију мобинга 12
4.
ЛИЦЕ КОЈЕ ВРШИ МОБИНГ - МОБЕР 12
5.
НАЧИН СПРЕЧАВАЊА И БОРБЕ ПРОТИВ МОБИНГА 13
5.1.
Мере за успешно спречавање мобинга
13
5.1.1. Превенција
14
5.1.2. Ране интервенције менаџмента
14
5.1.3. Стручна рехабилитација
14
5.1.4. Закон
14
5.2.
Борба против мобинга
15
ЗАКЉУЧАК
16
ЛИТЕРАТУРА: 17
ШТА ЈЕ МОБИНГ?
У литератури,зависно од аутора,могу се прочитати разне дефиниције мобинга. У
основи мобинг је негативни утицај на психу запосленог са постојањем намере да се то
уради. Порекло саме речи је енглеско. Дакле, „моббинг“ је кованица од глагола „то
моб“ сто значи простачки напасти,насрнути. Термин „моббинг“ најчешће се користи у
Шведској,Немачкој и Италији док у земљама Енглеског говорног подручија наилазимо
на термин „буллинг“, а у САД најчешће термин „wорк абусе“. Пуно је термина којима се
покушава превести „моббинг“,психолошко злостављање,психолошко
малтретирање,психолошки тероризам,морално малтретирање,морално злостављање.
Системско научно истраживање мобинга,односно злостављања на радном
месту,почело је крајем прошлог века (1980-их) и доводи се у везу са Хајнцом Лајманом
(1932.-1999.),немачким психологом који је живео у Шведској и први основао клинику
за помоћ жртвама мобинга.
Мобинг је патолошка комуникација на радном месту,коју систематски упућује једна
или више особа углавном ка једној особи током мобинга изложеној психичком
злостављању. Активности мобинга су учестале и одигравају се током дужег временског
периода најмање шест месеци. Због велике учестаности и дуготрајности
непријатељског понашања ово малтретирање резултује великом
менталном,психосоматском и социјалном патњом.
Мобинг је новодефинисани,облик злостављања на радном месту али ипак он јако
дуго постоји. Мобинг није нова појава у друштву, ипак требало је доста времена да
неко почне озбиљно да се бави овом појавом. У суштини мобинг подразумева стално
нападање, понижавање,злостављање и изолацију,све до тачке када особа изложена
мобингу једноставно више не може да функционише на радном месту а све са крајним
циљем да се она потпуно елиминише или да се једноставно прогласи параноичном или
лудом. Ради се о злостављању које углавном није сексуално и расно мотивисано.
Психијатри али и многи други лекари,кажу да се са таквим проблемом већ дуго
сусрећу,али да је он тек скоро добио и своју дијагнозу. Какве је размере у свету
попримио мобинг говоре многи законски акти донесени у многим државама,претежно
развијеним,који предвиђају санкције у случајевима мобинга.
Жртва мобинга може постати свако,без обзира на пол,године живота,социјални
статус,спољашњи изглед,степен образовања или професионалну позицију. Шта
више,што је посао боље позициониран то је мобинг суптилнији. И ако истраживања и
искуства показују да су мобингом подједнако угрожени и мушкарци и жене,при чему
по правилу мушкарци злостављају мушкарце, а жене готово искључиво жене,
стручњаци сматрају да су жене за нијансу ризичнија група.
Као што је већ речено мобинг је широко распрострањена појава чије се последице
рефлектују на социјално окружење,радну средину и на појединца,па се проблем
посматра са психолоског,медицинског,социолошког и правног аспекта а са циљем да се
упозори на значајност проблема и његовог благовременог препознавања. Мобинг се
може спречити перманентом примарном превенцијом, информисањем и едукацијом.
Конкрентним мерама као што су нпр:лични тренинзи комуникацијских
вештина,заштитно законодавство,организацијска политика,пракса која примењује
Правилнике о раду који не толеришу злостављање.
1.
КАРАКТЕРИСТИКЕ МОБИНГА
1.1.
Врсте мобинга
Мобинг се дели на хоризонтални и вертикални (усправни). Према
истраживањима 55% је вертикални,45% хоризонтални мобинг.
Усправни мобинг или вертикални мобинг подразумева да надређени (мобер)
злоставља једног подређеног радника, или једног по једног радника,док не уништи
целу групу (босинг). Много ређе једна група радника злоставља надређеног. Подврста
вертикалног је стратешки мобинг који се везује за политику власника фирме или
управљачке структуре о потреби смањења броја запослених,који се најчешће јавно не
истиче а спроводи се организованим мобинг активностима у циљу да запослени сам
напусти фирму не тражећи за себе отпремнину или било коју другу погодност.
Друга врста је хоризонтални мобинг између радника који имају исти положај на
хијерархијској лествици. Мобинг се јавља као тзв. синдром празног стола,када се
жртви, навикнутој да ради,не дају радни задаци или јој се одузимају средства за рад
(телефон, компјутер, мобилни),или јој се дају задаци неприлагођени њеној
професионалној квалификацији. Задаци су преједноставни или претешки и захтевају од
жртве способности које нема. Сви ови поступци имају за циљ да се жртва мобинга
натера да погреши.
Напади који се дешавају у оквирима самог мобинга могу се поделити у пет
категорија у зависности од ефекта који имају на жртву. Категорије напада су:напад на
могућност адекватног комуницирања,напад на могућност одржавања социјалних
односа,напад на личну репутацију,напад на квалитет професионалног рада и напад на
физичко здравље.
