Sistem za upravljanje sadržajem: SilverStripe

VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

TRSTENIK

ZAVRŠNI RAD

Mentor:

Kandidat:

dr Vladeta Jevremović

Ćirić Milan

Trstenik, 2013.

VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

TRSTENIK

ZAVRŠNI RAD

Tema:

Sistem za upravljanje sadržajem:

SilverStripe

Mentor:

Kandidat:

dr Vladeta Jevremović

Ćirić Milan

Trstenik, 2013.

SADRŽAJ

PRVI DEO



1.UVOD



2.Uopšteno „sistem za upravljanje sadržajem“ , termin i kratak istorijat



2.1 Sadržaj iz poslovne perspektive



2.2 Karakteristike sadržaja



2.3 Enkapsulacija sadržaja



2.4 Upravljanje sadržajem i web sredstvima (web assets)



2.5 CMS kategorije i njihove osobine



2.6 Pregled bitnih funkcija koje WCM sistem sadrži

DRUGI DEO



3.1 Sistem za upravljanje sadržajem: SilverStripe



3.2 Kratak istorijat



3.3 Instalacija sistema SilverStripe na Windows i logovanje



3.4 Prijava korisnika



3.5 Osnovni pregled



3.6 Osnovne funcije urednika sajta



3.7 Upravljanje sajtom



3.8Blogovi



3.9 Obrasci



3.10 Forum



3.11 Administriranje korisnika



3.12 Upravljanje ulogama i dozvolama

ZAKLJUČAK



Literatura

PRVI DEO

1.UVOD

U prvom delu rada ću se truditi da odgovorim na neka osnovna pitanja tipa: šta su

uopšteno sistemi za upravljanje sadržajem, šta su sistemi za upravljanje internet sadržajem,
od čega se sastoje, šta je to sadržaj uopšte i zašto je bitno da posedujemo sisteme koji će nam
pomagati da upravljamo sadržajem?  Pomenuću takođe i njihove karakteristike, vrste koje
postoje kao i esencijalne elemente i funkcionalnosti koje čine jedan sistem za upravljanje
internet sadržajem. Postaće jasno da se nijedan oblik sadržaja ne može efikasno skladištiti bez
upotrebe informacionog sistema za upravljanje sadržajem, a da potpuno novo doba  počinje
pojavom   internet   mreže   na   kojoj   nije   potrebno   samo   skladištiti   i   arhivirati   nego   takođe
prikazati i ažurirati podatke.

Drugi deo rada se bavi konkretnim WCM sistemom, u pitanju je SilverStripe. Ovde će

biti opisan popularni sistem za upravljanje internet sadržajem u praksi, kao i to kako
funkcioniše, kako se instalira i od čega se sastoji.

2.Uopšteno „sistem za upravljanje sadržajem“ , termin i kratak
istorijat

Protekla dekada okarakterisana je kao rigorozna promena u načinu na koji

razumemo   i   koristimo   informacionu   tehnologiju   u   poslovnom   kontekstu.   Unapređenja   u
oblasti istraživanja i razvoja dovela su do tehnologija kao što su ditribuirano računarstvo,
upravljanje   sadržajem,  data   mining  i  processing,   koji   ispunjavaju   niz   poslovnih   potreba.
Prelazak sa lokalizovanih računarskih platformi na distribuirane web tehnologije izazvan je,
između ostalog uvođenjem  računara  i mrežnih komponenti baziranih na jačem  (moćnijem)
hardveru i sofisticiranijem softveru u svakodnevnu upotrebu kao robu široke potrošnje.

Iako sam termin „upravljanje sadržajem“ je relativno novijeg datuma praksa

upravljanja sadržajem potiče još iz kasnih '80-ih i nastala je iz postojećih tehnika.
Upravljanjnje sadržajem terminološki nije utvrđeno sve dok korporativni poslovni sektor nije
počeo da ga koristi ali polje upravljanja sadržajem je već bilo praktikovano kroz druge oblasti
poslovanja.

Vremenski period od kasnih '90-ih slobodno možemo reći do dana današnjeg je

zabeležen   kao   najagresivniji   period   rasta   interneta.   Ogromni   tržišni   potencijal   je   bio
evidentan svima u IT sektoru. Kompanije su se utrkivale  da naprave  web sajtove da bi se
takmičile sa konkurencijom na rastućem tržištu interneta, što je značilo da moraju da iskoriste
njihove   postojeće   resurse   i   kombinuju   ih   sa   novim   internet   tehnologijama.   Kao   rezultat,
potreba   za   sistemima   za   upravljanja   sadržajima  (CMS-Content   Management   System)  je
postala evidentna. CMS može biti velika prednost za preduzeća pogotovo za elektronsko
poslovanje. Ovaj proces poboljšava tehnologije elektronskog poslovanja, igra ključnu ulogu
za razumevanje informacija i pomaže u održavanju elektronskog prisustva na internetu.

Vrednost sadržaja je data njegovim uslužnostima, aplikacijama, pristupačnostima i

primeni u određenom kontekstu i u svojoj jedinstvenosti. Dakle, upravljanje sadržajem utiče
na način na koji ljudi organizuju i razvijaju svoj pristup problemu, tj. moraju ga posmatrati iz
druge perspektive, prilagođavajući se novim formama tehnologije i razvoju načina na koji
percipiraju i rešavaju probleme. Kao što smo već više puta napomenuli upravljanje sadržajem
je proces skupljanja, upravljanja i objavljivanja sadržaja. Proces skupljanja omogućava
kreiranje sadržaja ili doterivanje istog koristeći postojeće izvore. Da bi bio uskladišten
sadržaj mora biti konvertovan u podatke koji se lako procesiraju.

Da bi se objavio sadržaj i podaci treba da budu ekstrahovani iz sistema i obrađeni,

tako da rezultujući sadržaj služi svrsi. Štaviše, način i format objavljenog sadržaja mora
dodeliti funkcionalnost i uslužnost. Sadržaj, da bi bio efikasan i zadovoljio potrebe različitih
tipova korisnika mora posedovati sledeće karakteristike:



lako pronalaženje



tačnost i ažurnost



dovoljno detalja da zadovolji potrebe korisnika



dobra organizovanost za olakšanu, brzu pretragu



dostupnost na više jezika



povezanost sa drugim relevantnim sadržajem



ciljanje istovremeno na korisničke potrebe i nivo znanja korisnika

Sadržaj mora biti struktuiran prema osnovama informatičkog modela i integrisan u

WCM sistem radi lakše obrade i preuzimanja.

2.3 Enkapsulacija sadržaja

Da bi smo obradili sadržaj zadržavajući njegov smisao, interpretaciju razumljivu

ljudima, širok spektar metoda enkapsulacije je razvijen. Ove metode pokušavaju da
enkapsuliraju sadržaj i informaciju zajedno sa ljudskim aspektom, u smilsu da je moguće
procesirati podatke. Računar ne razume finije značenje iza sadržaja koji se procesira ali
obrada takvog sadržaja će dati očekivane rezultate za krajnjeg korisnika (ljude). Ti rezultati
će sadržati apstraktno značenje koje može interpretirati samo čovek.

Definisanje podataka sa informacijama i pretvaranje istih u sadržaj je proces sličan

operacijama u svakodnevnim situacijama npr., traženje knjige u biblioteci ili pronalaženje
filma   u   video   klubu.   Obe   operacije  imaju   sličnost   pružanja   informacija   o   drugim
informacijama.   Biblioteka   pruža   komjuterizovani   načun   pretrage   koji   pretražuje   kroz
kategorije   „autor“   i   „naziv“   dok   video   klub   može   pretraživati   pod   „glumac“   i   „godina
izdavanja“, prema tome soba puna knjiga može biti posmatrana kao gomila podataka, dok
ista soba sa kategorisanim načinom pretrage može biti posmatrana kao pravi sadržaj. Knjige
postaju više od prostih podataka zato što im je dat opis  (deskripcija). Metodu deskripcije
sadržaja nazivamo metapodacima. Metapodaci su podaci o podacima koji definišu ljudski
aspekat sadržaja.

Metapodaci su se pojavili na webu kada je količina podataka koji se prenose postala

nemoguća za procesiranje ili čak i za razumevanje. Tehnologije metapodataka su bazirane na
internet standardima. Ova metoda kreiranja novog standarda baziranog na postojećem je
veoma korisna za poslovanje da bi se ramena sadržaja odvijala najlakše moguće. Vodeće