VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: POSLOVNO PLANIRANJE
TEMA: PLANIRANJE – PRVA FAZA MENADŽMENTA
4
Planiranje je neophodno uvek kada je uspeh preduzeca zavistan od skupa povezanih odluka
koje su medusobno korelativne i medusobno uslovljene, i ne mogu se stihijski donositi i bez
medusobne koordinacije jednih i drugih. Ako pod uspehom podrazumevamo postepeno
ostvarivanje planiranih ciljeva, to zapravo znaci da su ciljevi preduslov uspeha.
Planiranje predstavlja više ili manje, formalizovan sistem koji je u interakciji sa drugim
fotmalizovanim sistemima kao što su racunovodstveni sistem, sistem kontrole kvaliteta,
informacioni sistem kao i sistem kompezacije zaposlenih.
U stabilnim okruženju sistem planiranja treba da obezbedi kontinuitet. Provereni mehanizmi
kojima se ostvaruju poslovni rezultati su funcionalna hijerarhija i centralizovana kontrola. U
turbulentnom okruženju suštinu ponašanja preduzeca predstavljaju korišcenje i iniciranje
promenama. Opet da bi se to postiglo, neophodno je da sistem planiranja bude fleksibilan.
Fleksibilnost u našem slucaju, ne znaci odsustvo jasne vizije i metodologije kao i nedisciplinu
u sprovodenju. Fleksibilnost u procesu planiranja znaci raspolaganje sredstvima za rad i
predmetima rada racionalno, što opet znaci dobijanje proizvoda najnižom cenom po jedinici
proizvoda, ali pre toga fleksibilnost planiranja podrazumeva odgovor na pitanje šta
proizvodiit? Pretpostvaljamo da nije baš mudra menadžerska odluka proizvoditi suficitarne
proizvode na tržištu ili one koji to pretnduju da budu, ali i proizvode koji na tržištu zbog svoje
visoke cene po jedinici nemaju plasman. Proizodnja jeste srž, iz kretanja kapitala R-N, ako
smo menadžersko planiranje fleksibilno upotrebili imamo višak ili profit. Menadžersko
planiranje ne pocinje proizvodnim procesima ali se tu i ne završava, postavlja se novo pitanje
kako raspolagati sa profitom? Ako u jednom trenutku sav višak kanališemo u proizvodne
procese, uspeh nije zagarantovan, jer amortizacioni fond ceka povoljan trenutak, kako bi
ekonomisanje predmetima rada imalo veci efekat. Ekonomisanje ovim faktorima proizvodnog
procesa i njihova planska upotreba jedan je od osnovnih pretpostavki pozitvnog poslovnog
rezultata.
Menadžeri koji u proizvodnom procesu ne ekonomišu u trošenju energije, sirovina, inventara,
naravno tu spada i ljudski potencijal i njegova ''upotreba'', sem ako nisu na monopolskom
tržištu, bivaju suoceni sa manjim ili negativnim poslovnim bilansom.
