Univerzitet u Nišu
Fakultet Zaštite na radu u Nišu
Osnovne akademske studije: Zaštita na radu
Seminarski rad iz predmeta Ekonomika zaštite
Tema: Izdaci prouzrokovani požarom
Mentor: dr Dragan Spasić, red. prof. Student: Željko Milić 18094
Student: Matija Ivić 18071
4
1. Požari
Požar je nekontrolisano sagorevanje, koje nanosi materijalne gubitke i dovodi do ugrožavanja
ljudskog života. Uprkos modernim metodama gašenja kao i novom tehnologijom požari još uvek
predstavljaju veliku opasnost kako a stanovništvo tako i za imovinu. Nekontrolisano sagorevanje je
praćeno oslobađanjem toplote i produkta sagorevanja, koji mogu imati toksične osobine. Dim koji
nastaje pri sagorevanju otežava kretanje i orijentaciju ljudi, takođe i sam po sebi poseduje veliku
temperaturu, pogodnu za dalje širenje požara, prouzrokovanje
flashover
-a ili čak smrtni ishod tokom
udaha istog. Kod većine požara, da bi došlo do procesa sagorevanja, potrebno je 3 stvari, pravilo
požarnog trougla
. Potrebna je
goriva materija
,
kiseonik
za oksidiranje, „disanje“ požara i
izvor
paljenja
. Kada jednu od ove tri stvari uklonimo, požar se može smatrati
lokalizovanim
, vremenom
sledi
likvidacija
istog (lokalizovati požar znači staviti ga pod „kontrolu“, iliti zaustaviti njegovo
širenje više od trenutka u kome je zatečen; a likvidacija znači totalno ugasiti požar, poslednji žar u
njemu). Ovo važi u 85% požara, ali postoje materije koje prouzrokuju požar koje mogu goreti bez
kiseonika ili se izuzetno teško gase kada su upaljene, bez obzira što je izvor paljenja uklonjen. Požari
se dele na požare na otvorenom i unutrašnje požare. Mogu biti po veličini
mali požari
(gori manji deo
prostora ili neki predmet
), srednji požari
(uglavnom se klasifikuje kao požar jedno ili više prostorija,
zavisi od površine celokupnog kompleksa objekata),
veliki požari
(mogu biti par prostorija, ceo stan
ili čak više stanova kada su u pitanju požari u zatvorenom stambenom objektu) i
blokovski požari
(može biti više stanova, cela zgrada ili više zgrada u vidu jednog kompleksa). Po fazi gorenja, mogu
biti:
početni požari
(najlakše ih je lokalizovati i likvidirati),
požari u razbuktaloj fazi
(u ovoj fazi
požar ima najveću gorivu moć, izuzetno ga je teško lokalizovati, nekada još teže likvidirati), na kraju,
faza živog zgarišta
(u ovoj fazi požar, ako nije lokalizovan na vreme, je uništio iliti iskoristio svu
gorivu materiju prisutnu na tom požarnom sektoru i zbog nedostatka iste se intenzitet požara smanjuje
i sam gasi). Požari se takođe dele po klasama, radi lakšeg pristupa i gašenjima istih.
1
Klase koje postoje su:
2
-
Klasa A
–
čvrste zapaljive materije
.
Ovakvi požari su najzastupljeniji, sredstvo za gašenje
požara je u 90% slučajeva voda, može se koristiti prah (S), ugljendioksid u zatvorenom prostoru
(CO2) i Halon (HL) kada su u pitanju hartije od vrednosti ili neka računarska postrojenja (serveri). Pri
sagorevanju ovakvi požari mogu prouzrokovati
flashover
ili
backdraft
, stanje nastalo pirolizom
(nepotpuna goriva materija), dešava se u zatvorenom prostoru, u kome ima mali dotok kiseonika,
nedovoljan za kompletno razbuktavanje požara, ali opet nedovoljno za zagušivanje istog. Kada
1
Meritus tim, Priručnik za pripremu kandidata za polaganje stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara, četvro izdanje
Beograd 2016, Glavinić Prica, Rašković Đorđe, str. 71-77.
2
Meritus tim, Priručnik za pripremu kandidata za polaganje stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara, četvro izdanje
Beograd 2016, Glavinić Prica, Rašković Đorđe‚, str. 100.
5
temperatura dima dostigne oko 600 , pri naglom otvaranju prozora, vrata ili se na neki drugi način u
℃
prostoriju ubaci veća količina kiseonika u kratkom vremenskom periodu, požar zbog visoke
temperature dima se pretvara u eksploziju i zahvata veoma veliki deo prostorije u plamen. Napomena,
ulaz u prostoriju koja poseduje mogućnost
flashover
-a se obavlja sa povećanom pažnjom i merama
predostrožnosti.
-
Klasa B
–
tečne zapaljive materije
. Ovakvi požari su najčešći u naftnoj industriji,
proizvodnji lakova i boja, aerodromima, čak u manjoj meri i u svakodnevnom životu. Za gašenje se
primarno koristi pena (laka, srednja i teška), sastoji se iz 95% vode, 5% koncentrata pene i vazduha uz
pomoć posebnih mlaznica. Klasa B se može gasiti i vodom uz pomoć pasivnog zida u vidu hlađenja i
prahom (S). Izuzetno opasna klasa požara, ne preporučuje se naglo nasipanje vode direktno u gorivu
materiju zbog opasnosti od eksplozije.
-
Klasa C
–
zapaljive gasovite materije
. Ovakvi požari se uglavnom gase tako što se izvor
curenja gasa zatvara, dok u zatvorenim prostorijama se koristi Halon (HL), ugljendioksid (CO2) ili
totalno zatvaranje prostorije radi zagušivanja požara.
-
Klasa D
–
požari lakih metala
. Najopasnija klasa požara, izuzetno retka, dešava se u
industriji najčešće, u svakodnevnom životu gotovo nikada. Temperature ovih požara mogu lako
dostići i do 1200 , zbog toga je izuzetno i teško prići objektima zahvaćenim ovom klasom požara.
℃
Najčešće se koristi kvarcni pesak za gašenje, zatim poseban prah (M) čije je pakovanje plave boje,
kamena so, strugotina suvog liva. Nikako se ne koristi voda ili pena zbog opasnosti od eksplozija.
Pored ove četiri glave klase požara, nekada su postojale još dve klase, klasa F i klasa E. Ove dve klase
su prebačene u prethodne četiri, a to su:
-
Klasa E
–
požari električnih instalacija
. Ova klasa se sada deli na požare do 1000V koji se
svrstavaju u klasu A i tako se i gasi i na požare do 10000V koji su svrstani u klasu C.
-
Klasa F
–
kuhinjski požar
. Kao što samo ime kaže, u ovoj klasi uglavnom su unutrašnji
požari, prouzrokovani jestivim uljima tokom spremanja hrane (zejtin). Prilikom pokušaja sipanja
vode nastaje mala eksplozija zapaljenog ulja, prilikom čega ugroženo lice može zadobiti opekotine, a
požar se proširi. Zbog toga se ovaj požar svrstava u klasu B požara i gasi se srednjom penom najčešće.
Što se tiče klasifikacije objekata opasnosti od požara (gore spomenuto), postoje tri klase, a to su:
3
-
I kategorija
objekata opasnosti od požara. U ovoj kategorija spadaju veliki objekti od značaja,
poput industrije, aerodroma, železničkih stanica, vojnih objekata i slično. Pored posebnih protiv
3
Meritus tim, Priručnik za pripremu kandidata za polaganje stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara, četvro izdanje
Beograd 2016, Glavinić Prica, Rašković Đorđe, str. 90.
7
Slika 3: Unutrašnja navala [9]
2. Vatrogasci-spasioci
U republici Srbiji, postoje dve vrste vatrogasaca. Prva su profesionalni vatrogasci iliti pripadnici
vatrogasno spasilačke jedinice (VSJ) i postoje dobrovoljna vatrogasna društva (DVD). Profesionalni
vatrogasci pripadaju Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), sektora za vanredne situacije, delatnost
vatrogasac-spasilac. „Profesionalni“ vatrogasci se takođe mogu podeliti u dve grupe, profesionalne
vatrogasno-spasilačke jedinice koje rade na teritoriji opštine i dežurne vatrogasno-spasilačke jedinice
koje su stacionirane u sklopu nekog objekta I kategorije opasnosti od požara. Dobrovoljne vatrogasne
jedinice poseduju jedan manji deo opreme ili uopšte ne poseduju, njihovi troškovi nisu regulisani od
strane države, bave se saradnjom, edukacijom i ne tako čestom podrškom profesionalnim vatrogasno-
spasilačkim jedinicama u vidu požarnih straža ili većih šumskih požara. Na teritoriji republike Srbije
u stalnom radnom odnosu tokom 2018. godine radilo je oko 3500 vatrogasaca-spasilaca, što je nešto
više nego duplo manje po zakonu i potrebi u odnosu na stanovništvo. Po grubom proračunu na 1000
stanovnika ide 1 vatrogasac-spasilac. Konkretno, grad Niš, pripada Nišavskom upravnom okrugu,
koji se sastoji od 6 opština, sedište okruga je grad Niš, pokriva površinu od 2729km
2
,
predstavlja drugi
