Agencija za istrage i zaštitu SIPA

UVOD

Reč policija (engl. police, njem. polizei, fran. police), izvorno je latinska reč – politia, i označava upravu grada, državu ili ustav, predstavlja formaciju lako naoružanih, pokretnih i posebno obučenih oružanih snaga države, odnosno naoružani organ državne uprave.  Ne treba posebno naglašavati da policija predstavlja najstariji organ državne uprave, iz kojeg su nastali i evoluirali svi ostali organi. Tokom razvoja ljudskog društva pojam policija je dobijao različita značenja. Primera radi, u Francuskoj XIV vijeka, u nemačkim i nekim drugim državama tog i novijeg vremena, policijom se još uvek označava ukupna državna delatnost, a u užem smislu posebno uređeni državni poredak.  Kroz dugi period njenog postojanja i postojanja države, policija je prošla značajnu transformaciju, ali je i danas ostala jedan od najvažnijih dijelova društva i upravnog sistema države. Kao što je napomenuto, od svog nastanka pa do danas policija se menjala i menja. Tako, menjaju se njeni:

•  zadaci,
•  položaj,
•  metode rada,
•  organizacija,
•  politička kontrola i sl.

Zaštitno-bezbednosna aktivnost policije podrazumeva preduzimanje potrebnih mera i radnji policijskih službenika radi zaštite određenog područja, objekata i ličnosti. Poslovi i zadaci obezbeđenja, posebno značajnih ličnosti, podrazumevaju obezbeđenje objekata i ličnosti u mestu stanovanja, rada i u pokretu, a što je i jedan od važnijih segmenata u radu MUP-a.
Potreba za obezbeđenjem ličnosti i objekata proizilazi iz njihovog značaja za ukupan društveni sistem – posebno obezbeđenje (npr. predsednik Republike, premijer, objekti državnih organa, DKP i sl.), iz posledica koje bi se mogle ostvariti njihovim eventualnim ugrožavanjem – vanredno obezbeđenje (javni skupovi – velika koncentracija građana, koja se javlja kao bezbednosni problem usled tzv. snage mnoštva, mogućnosti prerastanja mirnog skupa u građanske nerede i sl.), kao i posledica njihovog eventualnog ugrožavanja uopšte (izazivanje kriznih situacija, osećaja uznemirenosti građana, unutrašnjih nemira, nereda, zategnutosti, posledica po život i zdravlje ljudi i sl.).
Navedeni zadatak predstavlja plansku primenu i korišćenje operativno-taktičkih mera, radnji i postupaka, odnosno snaga i sredstava, radi zaštite bezbednosti objekata, javnih skupova i određenih ličnosti.
Predmet ovog rada biće jedna od agencija iz oblasti bezbednosti i zaštite. Reč je Agenciji za istrage i zaštitu – SIPA. Cilj rada jeste da prikaže i objasni:

•  istorijat agencije,
•  njenu merodavnost,
•  organizacionu strukturu (kabinet direktora, kriminalističko-istražno odeljenje,  finansijsko obaveštajno odeljenje, centar za istraživanje ratnih zločina, odeljenje za zaštitu svedoka, odeljenje za obezbeđenje ličnosti i objekata, odeljenje za unutrašnju kontrolu, jedinica za specijalnu podršku, služba za operativnu podršku, služba za administraciju i unutrašnju podršku) i

•  nadležnosti.