Akumulacija kapitala u funkciji privrednog razvoja

AKUMULACIJA KAPITALA U FUNKCIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
SAŽETAK: Formiranje kapitala predstavlja osnovu privrednog razvoja, jer bez potrebnih investicionih sredstava nemoguće je zamisliti društveno ekonomski razvoj zemlje. Problem zemalja u tranziciji je nedostatak domaćih izvora kapitala, pošto većinu zemalja u razvoju karakteriše nelikvidnost sopstvenih ekonomija i visok stepen zaduženosti.
Finansiranje privrednog razvoja se može obezbediti iz internih i eksternih izvora kapitala, pri čemu domaći izvori treba da predstavljaju dominantan oblik finansiranja privrede. Stepen zaduženosti domaće privrede je toliko visok da svako dodatno zaduživanje predstavlja opasnost po nacionalnu ekonomiju.
U samom radu analiziraće se domaća štednja kao najbolji i najefikasniji vid akumulacije kapitala na domaćem tržštu. Struktura štednje i problemi na formiranju sredstava iz domaćih izvora biće objašnjeni kroz primere i podatke od značaja za strukturu i obim privatne domaće i javne štednje kao osnovne činioce nacionalne štednje.
KLJUČNE REČI: Kapital, akumulacja kapitala, domaća štednja, izvori domaće štednje, privredni razvoj.

Uvod

Kapital je ekonomska vrednost koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu delatnost sa osnovnim ciljem da donese prihod. Od njegovog obima i strukture zavisi privredni razvoj svakog društva, a njegovo postojanje i pravilna alokacija je osnovni uslov društveno-ekonomskog razvoja jedne zemlje.
Kapital u današnjem obliku i značenju se pojavljuje u srednjem veku sa pojavom trgovine i bogatstva koje je stečeno ovom delatnošću. Medjutim, bez obzira na vremensku distancu, pojam kapitala i njegovo značenje je ostalo isto a odnosi se na ukupnost dobara koja svojim vlasnicima donosi određene prihode.
Kapital se javlja u obliku stvari-realni kapital i obliku novca-finansijski kapital.
Možda je ovde potrebno objasniti da jedna stvar postaje kapital u zavisnosti od načina
tretiranja, tako da novac ne mora biti kapital ukoliko se koristi u funkciji lične potrošnje ali ukoliko taj isti novac deponujemo u banku odnosno stavimo na štednju ili pretvorimo – kupimo dugoročne hartije od vrednosti , novac se pretvara u kapital jer svom vlasniku donosi prihode (kamatu na štedne uloge odnosno dividendu kao prihod od hartija od vednosti).
Osnovni uslov formiranja kapitala je postojanje tržišta kapitala kao institucionalnog prostora u kome se susreću ponuda i tražnja kapitala
Zemlje u razvoju imaju hronični problem nedostatka sopstvenog kapitala jer proces transformacije ovih ekonomija, koji je započeo padom Berlinskog zida i raspadom socijalističkog privrednog sistema, nije obezbedio adekvatan obim kapitala iz domaćih izvora, pre svega iz domaće štednje.
Ponudu kapitala predstavljaju sva raspoloživa novčana sredstva u dužem roku od godinu dana. Pri tome ovde mislimo na svu sumu kapitala koji potiče iz nekoliko izvora (Prokopović, 2007: 213) :

• Štednja – kao oblik odložene potrošnje
• Transformisanje mobilisanog novca u kapital banke
• Zajmovi iz inostranstva