3
halapljivo i izbegava da govori o piću da se ne bi odao. Ubrzo pomućenja postaju sve češća-
opijanja su sve brojnija. U daljem razvoju alkoholizma nastaje faza kad se javlja-gubitak
kontrole-. Ona predstavlja početak toksikomanskog perioda za čiji je razvoj potrebno oko osam
godina alkoholičarskog staža. Posle toga nastaju polimorfne faze: racionalizacija, prebacivanja
od strane porodice, odnosno od društva, stalna griža savjesti, gubitak prijatelja, promena načina
života porodice, gubitak posla, razdražljivost, stalni sukobi u društvu i prva hospitalizacija.
Alkoholičar se osigurava u piću, stvarajući zalihe, počinje da konzumira alkohol i ujutro. Sad mu
je potrebna mnogo manja količina alkohola da bi nastalo pomračenje. U toj fazi smanjene
tolerancije javljaju se neodređeni strah, premor, psihomotorna kočenja i dr. Uzimanje pića
otklanja neke simptome alkoholizma-strah, drhtanje ruku da bi poslije prestanka dejstva alkohola
ti isti simptomi zahtjevali novu količinu alkohola za svoje otklanjanje. Ta faza obično nije duga,
jer nastaje osećanje propasti, nemoći, kad bolesnik priznaje da je pobeđen. Iskustva pokazuju da
je ta faza vrlo pogodna za lečenje toksikomana, jer su tada bolesnici svesni da se tako dalje više
ne može i obično se predaju tražeći lekarsku pomoć
4
2. Istorija
Kada je reč o alkoholizmu Veoma rano, još u starom veku počinje shvatanje da je reč o
bolesti, tako da je već u 14 veku dolazi do značajnijeg proučavanjaalkoholizma kao bolesti, kada
je tretiran ne samo kao medicinski problem veći kao negativna vaspitna, tj loša društvena pojava.
Sve do 18 i 19 veka smatralo se da je alkoholizam pojava tipična za karakter asocijalnih ličnosti,
sklonosti marginalnih društvenih grupa I beskučnika, a time alkoholičar tretiran kao osoba
moralno manje vredna. Najčešće se alkoholičarem smatra ličnost zavisna od alkohola, s
posledicama na fizičkom, psihičkom I socijalnom planu, a alkoholizam tretiran kao bolest
zavisanosti. Medicinska definicija određuje alkoholizam kao hroničnu progresivnu bolest koju
karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića, a u ciljupostizanja subjektivnog stanja
zadovoljstva. Bitno svojstvo alkoholizma je ito da je to društveno patološka pojava i to zbog
sledećih razloga. Naime alkoholizam nije samo bolest i zdrastveni problem pa prema tome
nemože se iskoreniti medicinskim tretmanom jer ova vrsta bolesti ima i svoje stvarnedruštvene i
uzroke i posledice. Drugi element koji ovoj pojavi daje društveni karakter jeste njena
rasprostranjenost, a treći element društvenog obeležjačini njegova zastupljenost u skoro svim
nivoima populacije. Četvrti elementdruštvenog svojstva pokazuje da su posledice alkoholizma,
pored zdrastvenih I psihopatoloških, višestruke I neposredno se odražavaju I na društvene oblasti
porodične i radne sredine, bezbednosti saobraćaja, kriminaliteta I prostitucije.
