Alkoholizam

Uvod :
Definicija alkoholizma SZO je osnovna za stručne konvencije, za internacionalno sporazumevanje stručnjaka, naučnika najrazličitijih društvenih i kulturnih sredina i glasi : Alkoholizam je stanje patološke vezanosti za alkohol u kome osoba ne može niti da prekine tj. uspostavi apstinenciju, niti da adekvatno kontroliše upotrebu alkohola (bez obzira da li uviđa ili ne bolesnu prirodu svoje vezanosti). Alkoholizam je u prvom redu društveni fenomen, odnosno društvenopatološka pojava i sa njim narastaju i druge pojave kao što su siromaštvo, nezaposlenost, prostitucija, kriminal…
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) alkoholizam je treća bolest po učestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih (bolesti srca i krvnih sudova) koje su na prvom mestu i malignih bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu.

Alkohol i zavisnost
Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se tačke problem posmatra.
Biološki pristup zagovara postojanje bioloških razloga, nešto što čovek stiče rađanjem, nešto na šta se ne može uticati, a dovodi do bolesne potrebe organizma za alkoholom.
Psihološki pristup polazi sa stanovišta da je alkoholizam posledica poremećaja ličnosti. Klinička praksa nije potvrdila tezu o postojanju posebne strukture ličnosti koja bi ukazivala da će se kod nekoga razviti zavisnost od alkohola.
Socio-kulturološki pristup težište stavlja na socijalno okruženje u kome osoba živi, tradiciju, običaje i pravila koja u dotičnom okruženju postoje.
Svi ovi pristupi ističu tri osnovne karakteristike alkoholičara:
 dugotrajno, nekontrolisano pijenje praćeno problemima;
 psihička i/ili fizička zavisnost od alkohola;
 zdravstvene (telesne i psihičke) i/ili socijalne (porodične, profesionalne i šire socijalne) komplikacije.
Uprošćena i sažeta definicija, koja veoma lako i brzo definiše alkoholizam je: svako ponovljeno pijenje, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme i komplikacije (zdravstvene i/ili socijalne) znak je alkoholizma. Ova definicija je prvenstveno bazirana na poremećenom ponašanju izazvanom zavisnošću od alkohola. Ona ističe da alkoholizam izaziva posledice, bez obzira na količinu popijenog pića ili učestalost pijenja.
Najlakše i najbrže uočavanje razlike između prekomerenog i umerenog pijenja je u promeni ponašanja kod osobe koja pije i posledica koje takvo pijenje izaziva.