Alkoholizam

UVOD

Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i društvo, bolest na koju ne obraćamo dovoljno pažnje, mada je njena rasprostranjenost i štetnost veoma značajna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) alkoholizam je treća bolest po učestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih (bolesti srca i krvnih sudova) koje su na prvom mestu i malignih bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu.

Štetno dejstvo alkohola na čovečji organizam i problemi koji proizilaze iz konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre 300 godina kažnjavali pijance odsecanjem nogu. Moćna Rimska država je zakonom zabranjivala mlađima od 30 godina da piju alkohol. Naš slavni Car Dušan je u svom Zakoniku tačno odredio kazne pijancim u zavisnosti od “belaja” koji su napravili.

O pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko pre Hipokrata. Prve definicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatološkim dejstvima nalaze se još u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima raspravlja o alkoholu i alkoholizmu na neuobičajen, ali veoma psihijatrijski način, blizak nekim stavovima sadašnjih naučnika. U novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su američka prohibicija početkom prošlog veka i Gorbačovljeva kampanja u SSSR-u osamdesetih godina prošlog veka.

RAZLIČITE DEFINICIJE ALKOHOLIZMA

Zadovoljavajuće definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg objašnjenja još manje. Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se tačke problem posmatra. Naučni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim izuzecima, počinje krajem XVIII veka, što predstavlja ustvari tek začetak medicinskog odnosno biološkog pristupa alkoholizmu, da bi tek posle skoro dvesta godina alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledišta, ali ne na onakav isključiv i nenaučan način kao tokom više od 1500 godina starog i srednjeg veka kada je bio tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loša društvena pojava.
Postoji čitav niz različitih naziva koji označavaju alkoholizam kao bolest poput hroničnog alkoholizma (u medicinskoj terminologiji), zatim alkoholne narkomanije, hronične alkoholne intoksikacije, alkoholne encefalopatije, dipsomanije, alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze, alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem raznih sufiksa reči alkohol. Termini kao habituacija, adikcija, zavisnost, su novijeg datuma, ali ne doprinose značajno boljem definisanju alkoholizma, što pokazuje da postoji veliki broj relativno prihvatljivih definicija alkoholizma što se odnosi na opšteprihvaćenu zvaničnu definiciju Svetske zdravstvene organizacije koja glasi: “Hroničnim alkoholizmom smatra se pojava kada osoba prekomerno (zlo)upotrebljava alkoholna pića, a njena zavisnost od alkohola je tolika da inicira duševni poremećaj ili takve manifestacije koje ukazuju na oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosa sa drugima i socijalnog i ekonomskog stanja. U pojam alkoholičara uključuje se onaj ko pokazuje poremećaj u tom smislu.”