Analiza poslovanja

UVOD

Za uspešno upravljanje finansijama u preduzeću, neophodna je i aktivnost analize finansijskog poslovanja (ili finansijska analiza). Kao što je finansijsko planiranje deo integralnog planiranja, a finansijska kontrola deo integralne kontrolne funkcije, tako je i finansijska analiza deo kompleksne poslovne analize preduzeća.
Njena prava problematika je stručno ispitivanje i ocenjivanje:

• ostvarenja opštih principa finansijskog poslovanja (produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti),
• ostvarivanje posebnih principa fin.poslovanja (likvidnost, stabilnost, sigurnost),
• dejstva internih i eksternih faktora finansijske politike,
• odluka finansiranja (sopstvenog i tuđeg),
• primena pravila finansiranja izvora sredstava (odnos sopstvenih i tuđih sredstava),
• primena pravila finansiranja imovine
• celishodnosti utvrđenih trajnih i povremenih poslovnih potreba, itd.

Na osnovu parcijalnih i kompleksnih analiza svih ovih pojava, finansijska analiza formuliše dijagnozu finansijskog stanja preduzeća, da bi zatim sačinila i finansijske kratkoročne, srednjoročne ili dugoročne prognoze, kao vrlo značajne elemente kompleksne poslovne dijagnoze i prognoze, bez koji se ne može definisati poslovna politika preduzeća.
Razume se da se analiza svih ovih finansijskih kategorija mora vršiti stručno, korišćenjem određenih metoda analiziranja.
Može se govoriti o sledećim aspektima – vrstama finansijske analize:

• analizi sredstava i izvora sredstava,
• analizi likvidnosti (priliva i odliva),
• analizi rashoda i prihoda, i
• analizi uspešnosti poslovanja.

Osnovnu i najvazniju podlogu za sve finansijske analize perdstavljaju finansijski izvestaji: Bilans stanja, Bilans uspeha, i Izvestaji o tokovima gotovine i kapitala, ciji je i zadatak i funkcija da mere i sagledavaju stanje i uspeh i polozaj likvidnosti, profitabilnosti i rentabiliteta preduzeca.
Znacaj i namena pojedinih finansijskih racio brojeva kao deo analize finansijskih izvestaja, posebno je istaknuta u uslovima novih oblika organizovanja preduzeca. Od slucaja do slucaja menja se ne samo finansijska struktura vec i metodologija merenja uspesnosti poslovanja.

 
TEORIJSKI DEO

FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE KROZ PRIZMU CILJNIH VELIČINA USPEHA

Brojni korisnici finansijskih učinaka analiza finansijskih izveštaja, imaju za cilj da povećaju svoju iskaznu moć da omoguće tačniju primenu ciljnih veličina i da omoguće uspešno upravljanje rastom i razvojom preduzeća. Finansijsko izvestavanje se u poslovnoj praksi manifestuje i kao funkcija i kao zadatak.
Gledajuži kroz sva razdoblja drustva likvidnost trgovaca i preduzeža je uvek bila na prvom mestu – odnosno primarni cilj finansijskog izveštavanja pa nekada i kao merilo uspeha.
Kreditori su insistirali da se principu likvidnosti doda i princip sigurnosti. Polazeći od osnovne teze da veći rentabilitet povećava sigurnost i olakšava likvidnost i obrnuto, ova merna veličina uspeha zadovoljava potrebe vlasnika ali i poverilaca i kreditora.
Primarni zadatak je utvrđivanje ne samo stanja (imovine i kapitala) na određeni dan u prošlosti, vec i ocena međusobnog uticaja likvidnosti i rentabilnosti što naravno predstavlja odlučujuće determinate ocene svrsishodnosti ranijih odluka menadžmenta preduzeća.
Gore navedene informacije su neophodne za pripremanje budućih odluka rukovodstva, na koji nacin će vršiti realizaciju izmirenja zahteva (likvidnosti i rentabilnosti) da bi se nesmetano izmirile sve dospele obaveze. Zadatak finansijskog izveštavanja tumače tri navedene ciljne veličine, svrstane u redosledu: potencijal – uspeh, uspeh – likvidnost.
Ukoliko preduzeće želi da se održi i optimalno razvija i zaštiti svoje interese, finansijsko izveštavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijom:

• informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja
• informacije o ulaganju sopstvenog kapitala
• informacije za potrebe kreditora o finansijskom polozaju solvetnosti,
• informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeća
• analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godišnjih zaključaka, obezbeđuje značajan izvor informacija za samo preduzeća, savetnike i korespodentne banke.