Benčmarking kao predpostavka razvoja konkurentnosti

UVOD

Kada se suštinski osvrnemo na benčmarking u celini, na svaki njegov nedostatak možemo odgovoriti pravilnom primenom i poštovanjem zakonitosti od kojih je sačinjen. U benčmarkingu najbitnije je posmatrati sve do konačnog cilja i zadžavanja na vrhu, a ne trenutnog uspeha i ubrzanog pada, ponoću kog bi demoralisali zaposlene koji inače i nisu skloni inovacijama u načinu rada.

Ukoliko želite da poboljšate način svog poslovanja, predstavljamo vam jedan od najboljih instrumenata savremenog menadžmenta pomoću kojeg ćete svoje ciljeve i ostvariti – benčmarking.

U savremenim uslovima poslovanja rastuće kompleksnosti i dinamike javlja se sve veća potreba za kontrolingom kao stručnom podrškom menadžmentu. Kontroling pomoću svojih načela koordinacije i integracije te korišćenjem različitih instrumenata operativnog i strategijskog upravljanja pomaže menadžmentu u bržem i boljem prilagođavanju unutrašnjim i spoljašnjim promenama. Kontrolor je, kao inovator, savremena generacija kontrolinga kojom se uvode novi instrumenti i metode, prikladni za rešavanje savremenih problema. Upravo je benčmarking jedan takav instrument čije korišćenje doprinosi povećanju konkurentske sposobnosti preduzeća.

1. ISTORIJSKI RAZVOJ BENČMARKINGA

Koren pojma benčmarkinga nije sasvim poznat. Pojam benčmark potiče od građevinske terminologije i označava spravu za određivanje određenih visina različitih tačaka zemljine površine (nivelir).

Postoje podaci koji dosežu do starog Egipta i upućuju na korišćenje nivelira. Benčmarking je bio poznat i u Kini u 4. veku pne., kao i u Staroj Grčkoj. Mogli bi zaključiti da je čovek vekovima (na kom god kontinentu ili intelektualnom razvoju bio, procenjivao moć i slabost drugih.
Da bi se shvatila konkurencija, njen način rada i funkcionisanje konkurentskih proizvoda ili usluga, benčmarking se upotrebljava u poslovanju od ranih 1900-ih. posmatrajući poslovanje najboljih kompanija u svetu.

Japan je benčmarkingu dao jedan novi sadržaj. Postupak se sastojao od sledećih koraka:
– istraživanje podataka i diferenciranje najboljih,
– kontaktiranje najboljih i ugovoranje posete,
– organizovanje posete, pažljivo analiziranje i ocenjivanje informacije,
– da bi postigli konkurentsku prednost, potrebno je usvojiti naučeno i prilagoditi ga japanskim

            kompanijama.

Japanske kompanije, danas koriste benčmarking za pronalaženje najboljih rešenja, koja dovode do najboljih učinaka, a njihova primena zaostaje za kompanijom koja se prati zbog vremena potrebnog za implementaciju rezultata procesa benčmarkinga.
Zbog velikih razlika u poslovanju svojih organizacionih jedinica, raspoređenih po različitim lokacijama, ranih 60-ih IBM je počeo sa benčmarking aktivnostima. Glavna svrha bila je da se utvrde interni standardi poslovanja kompanije. Tih 60-ih godina, IBM je doneo zaključak o smanjenju troškova i poboljšanju kvaliteta (prihvatanjem najboljih iskustava postigao je međunarodnu konkurentsku prednost).
70-ih godina 20. veka XEROX je odlučio da sledi IBM–ov primer, komparirajući svoj proizvod sa onima iz japanske afilijacije FUJI-XEROX, kupujući japanske aparate i rastavljajući ih (kako bi dobili uvid na koji su način konkurentski fotokopir aparati proizvedeni). Na ovaj način XEROX je naučio kako da smanji svoje proizvodne troškove, poboljša svoje proizvode i smanji cenu istih.
Danas se mnoge kompanije u svetu oslanjaju na rad IBM-a i XEROX-a, kao pionira benčmarkinga u cilju neprestanog poboljšavanja pozicije na svetskom tržištu.