Seminarski rad
Tema: Računarska grafika Corel 6
UVOD
Računarska grafika se naglo razvija i širi od pojave personalnih računara.
Visoko razvijena sposobnost prepoznavanja oblika kod čoveka čini računarsku
grafiku jednim od najprirodnijih načina komunikacije s računarom.
Corel 6 je program za uređivanje vektorske grafike kog je razvila i
marketinški predstavila korporacija Corel iz Otave, Kanada. To je takođe ime
Corelove kolekcije programa za rad sa grafikom.
Nekoliko inovacija za vektorski bazirano crtanje potiče iz corel - alatka za
uređivanje konturnih čvorova (node-edit) koja funkcioniše drugačije na različitim
objektima, oblikovanje teksta tako da prijanja uz određenu konturu (text-to-path),
automatsko zaobljavanje nacrtanih krivulja, pristupačne palete boja i alatki,
perspektivne projekcije, popunjavanje površina postupnim prelazima boja i
složenim mešavinama boja.
Corel 6 odvaja sebe od svojih konkurenata na više načina. Prvi je njegova
pozicija grafičke kolekcije, a ne samo kao programa za vektorsku grafiku. Zatim,
paket programa sadrži veliku kolekciju fontova i ugrađenih gotovih sličica.
Najveća prednost corela koja ga izdvaja od konkurencije je njegova mogućnost da
uređuje bitmape. Veliki izbor alatki za uređivanje omogućava korisniku
podešavanje kontrasta, balansa boja, promenu formata iz sistema RGB u CMYK,
dodavanje specijalnih efekata kao što su Vignettes i specijalnih granica
bitmapama. Slika može dase menja, iseče tako da samo jedan njen deo bude
vidljiv itd.
2
Seminarski rad
Tema: Računarska grafika Corel 6
2. PRIMENA RAČUNARSKE GRAFIKE
Sistemi računarske grafike koriste se na različite načine u zavisnosti od
oblasti primene. Usko specijalizovani sistemi mogu izvršavati samo strogo
određene funkcije na primer, sistem imitacije letenja za treniranje pilota. Međutim
sistemi opšte namene omogućavaju nam da stvaramo različite crteže (skice) i
planove.
Obično se sistem računarske grafike opšte namene sastoji od monitora
(displeja), tastature, grafičkih programa i, naravno, centralne jedinice (računara
u užem smislu). Veliki broj grafičkih sistema omogućava priključivanje, osim
monitora i tastature, i drugih uređaja za ulaz i izlaz informacija kao što su:
svetlosna olovka (light pen), miš (mouse), crtač (plotter) i štampač (printer).
Sistem automatskog projektovanja i automatizovana proizvodnja bile su
jedna od prvih primena i do sada ostaju osnovne sfere korišćenja računarske
grafike. Displej računske mašine omogućava automatizaciju pripreme crteža,
arhitektonskih planova, ekonomskih dijagrama a takođe i šeme proizvodnih
procesa. Davši računskom grafičkom sistemu dimenzije elementa mašine i
koristeći metode konstruisanja crteža u mašinskom projektovanju, mogu se dobiti
konture ili slika tog elementa pod proizvoljnim uglom posmatranja.
4
