Čovek i ljudska priroda

UVOD

I Jedino Stavljanje Života Na Kocku Jeste Ono Čime Se Osvedočava Sloboda, Čime Se Osvedočava Da Je Suština Samosvesti Nije Biće, Nije Neposredni Način, Na Koji Se Ona Pojavljuje…
Da Kako, Onaj Individum Koji Nije Stavljao Život Na Kocku Može Da Se Prizna Kao Ličnost; Ali Takav Individum Nije Postigao Istinitost Te Priznatosti Kao Jedne Samostale Samosvesti.

(Prevedeno Prema: Hegel, Fenomenologija Duha,
Bigz, Redakcija „kultura, Beograd, 1974, Str. 115 – Prim Prev.)

hegel Nam Pruža Alternativni Mehanizam Pomoću Kog Se Razume Istorijski Proces, Proces Koji Je Zansovan Na „borbi Za Priznanje“. Taj Koncept Priznanja Nam Dopušta Da Otkrijemo Totalno Ne Materijalistkiču Istorijsku Dijalektiku Koja Je Mnogo Bogatija U Svom Razumevanju Ljudske Motivacije. Da Bismo Otkrili Značenje Borbe Za Priznanje, Treba Da Razumemo Hegelov Koncept Čoveka, Odnosno Ljudke Prirode. Za One Rane Teoretičare Liberalizma Koji Su Prethodili Hegelu, Rasprava O Ljudskoj Prirodi Bila Je Prezentovana Kao Portretisanje Prvog Čoveka, Tj Čoveka U „prirodom Stanju“.

Njegov Prvi Čovek Deli Sa Životinjama Izvesne Bazične Prirodne Želje, Kao Što Su Želja Za Hranom, Spavanjem, Skloništem I Iznad Svega Za Očuvanje Vlastitog Života. Ali Hegelov Prvi Čovek Je Radikalno Različit Od Životinje Po Tome Što On Ne Želi Samo Realne Objekte – Meso I Krzno Kojim Se Održava Toplota I Skolište U Kojem Živi Već I Objekte Koji Su Potpuno Nematerijalni.

Po Hegelu Individua Ne Može Postati Samosvesna, Tj. Postati Svesna Sebe Kao Zasebna Bića a Da Ne Bude Priznat Od Strane Drugih. Čovek Je Od Početka Bio Socijalno Biće, Ali Hegelov Prvi Čovek Razlikuje Se Od Životinja Na Jedan Drugi Mnogo Dublji Način. Ovaj Čovek Ne Želi Samo Da Bude Priznat Od Strane Drugih, Već Da Bude Priznat Kao Čovek. A Ono Što Konstituiše Identitet Čoveka Kao Čoveka Što Predstavlja Jedinstvenu Ljudsku Karakteristiku, Jeste Njegova Sposobnost Da Rizikuje Svoj Vlastiti Život.

jedino Je Čovek Sposoban Za Angažovanje U Krvavoj Bici U Cilju Demonstriranja Prkosa Prema Svom Životu, U Cilju Predočavanja Da Je On Nešto Više Nego Složena Mašina, Nego „rob Svojih Nagona“, Ukratko, Da Poseduje Specifični Ljudski Ponos Zbog Čega Je Slobodan. Celokupno Ljudsko Ponašanje Može Se U Krajnjoj Liniji Objasniti Pomoću Subljudskog, Pomoću Psihologije I Antropologije Koje Se, U Krajnjem, Oslanjaju Na Biologiju I Hemiju I Napokon Na Delovanje Fundametalnih Sila Priroda.