Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija
Šabac
Seminarski rad iz predmeta
POZNAVANJE PROIZVODA
Tema:
CRNA METALURGIJA
Profesor: Student:
Dr Ljubica Mijić Milica Rajković, 5-3/2015
Šabac, 2016.
1. GVOŽĐE
Gvoždje je hemijski element koji je u periodnom sistemu obeležen simbolom Fe.
Atomski (redni) broj gvoždja je 26, a njegova atomska masa je 55,845. Simbol Fe potiče
latinske reči
ferrum,
što znači gvoždje. U zemljinoj kori udeo gvoždja je oko 5%.
Pretpostavlja se da je u celoj Zemlji prisutan sa oko 37%, što ga čini najrasprostranjenijim
metalnim elementom.
Gvožđe se u prirodi najčešće nalazi u obliku svojih oksidnih, karbonatnih, silikatnih i
sulfidnih ruda. Od oksidnih ruda najpoznatije su: hematit (Fe
2
O
3
), sa 45-65% gvožđa, magnetit
(Fe
3
O
4
), sa 40-70% gvožđa, limonit (Fe
2
O
3
nH
2
O), sa 25-50% gvožđa; od sulfidnih ruda
gvožđa najvažnije su: pirit FeS
2
i helkopirit CuFeS
2
, a od od karbonatnih siderit FeCO
3
sa 30-
40% gvožđa.
Gvoždje je metal srebrnasto-sjajne boje, koji veoma lako korodira. Zbog veće čvrstoće,
koristi se u obliku legura, pre svega čelika (legura sa manganom, hromom, molibdenom,
vanadijumom i drugim elementima).
Zbog široke zastupljenosti, gvoždje predstavlja najznačajniji tehnički metal. Njegova
upotreba je izuzetno velika u gradjevinarstu, mostogradnji, izradi različitih mašina kao i u
obliku mnogih sitnih stvari koje se upotrebljavamo u svakodnevnom životu – spajalice, igle,
eksri, šrafovi, čelične konzerve za hranu, itd.
U savremenom dobu gvožđe se dobija u visokim pećima i u elektropećima. Pre unošenja
u peć ruda se žari da bi se oslobodila vlaga i da bi se siredit i pirit, ako ih ima, pretvorili u
odgovarajući oksid. Za dobijanje gvožđa u visokim pećima potrebno je da se sva ruda pretvori
u okside gvožđa. Redukcijom oksida gvožđa koksom, odnosno ugljenik (II)-oksidom,
dobijamo sirovo gvožđe koje sadrži približno do 4,5% ugljenika. Osim ugljenika sirovo
gvožđe sadrži i druge primese kao što su silicijum, fosfor, mangan, svaki u količini od
nekoliko procenata, i male količine sumpora. Uklanjanjem tih primesa i smanjenjen sadržaja
ugljenika na maseni udeo manji od 1,7% dobija se čelik.
4
