Pojam dokimologije, pa i sam termin, prvi je upotrebio Henri Pieron 1922. godine.
Nalazimo ga i u njegovom rečniku Vocabulaire de la psychologie, I izdanje, 1951.
godine. U jednom svom radu iz 1963. godine H.

Pieron   koristi   i   u   naslovu   ime   ove   nove   naučne   discipline:   Examen   et
docimologie. Konstruišući naslov ove discipline (koristeći se grčkim   terminima:
docime i docimazo), H. Pieron je smatrao da je dokiimologija jedna  od disciplina
(grana) moderne pedagogije.

Pre nego što nešto bliže sagledamo njegova prva dokimološka  istraživanja, dakle,
začetke nastanka dokimologije kao naučne discipline,  nekoliko crtica o susretima
sa   pojmovima   "ispitivanja",   usmeno   i   pismeno,   ocenjivanje,   proveravanje.
Literatura

pominje još daleku 1205. godinu p.n.e. kao vreme prvog pominjanja

neke vrste ispitivanja. U to vreme, kaže se, u Kini, je car Sun, svake treće godine
vršio proveravanje svojih službenika (podanika). Nakon tri uzastopna ispitivanja
ovi su napredovali, ili su, pak, otpuštani.

Smatra se da je u Evropi termin "ispitivanje" ušao u upotrebu tek u  XVII veku i
odnosio se samo na usmene ispite. Prvi pismeni ispit uveden je  1702. godine na
Trinity Kollege - Cambrige. Vremenom, posebno potkraj XIX  veka, zbog teškoća
kombinovanja usmenog i pismenog rezultata ispitivanja,   pismeno ispitivanje sve
više potiskuje usmeno. Za Englesku i Ameriku je ovo   posebno karakteristično.
Savremeni američki sistem koristi u ispitivanju više  testove, svih vrsta i namena, a
u običnom svakodnevnom komuniciranju skoro   da i ne postoji razlika između
testa i ispita. Ova činjenica, dakle, ovaj način  ispitivanja, tj. njegova dominacija,
ima početke u pedesetim godinama XIX  veka, naročito u borbi Horace Manna za
pismeno proveravanje.

Gilbert de Landsheere, Evaluation continue st examens, Editions Labor Bruxelles, 1975

Videti: Kuo, The Chinese System of Public Education - objavljeno u: Encyclopedia of

Educational Research, New York, Macmillan, 1960, str. 1502.

Gilbert de Landsheere, op. cit.