Ekonomski rast i agregatne ponude

Uvod

U ekonomskoj literaturi se veoma često upotrebljavaju izrazi privredni rast i  privredni  razvoj kako u smislu da se ova dva pojma vrlo često identifikuju, tako i u smislu njihovog kategorijalnog razlikovanja. Pojam privrednog rasta je uži od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponenta razvoja
Tematika privrednog razvoja se prevashodno rasprostire na istraživanje materijalne strane života i proučavanje proizvodnje, zaposlenosti, izvoza, uvoza i sl. Svojom aktuelnošću  ona zaokuplja ekonomsku misao, kako u visoko industrijalizovanim tržišnim privredama, tako i u nedovoljno razvijenim ekonomijama. Teorija i politika privrednog razvoja obuhvata istraživanje uslova ekonomskog napredovanja, suštine procesa rasta, karakter strukturnih promena u privredi pojedinih zemalja i posebno načine pomoću kojih je moguće voditi politiku dugoročnog podržavanja privrednog rasta. Svaka nacija ima kao primarni cilj da joj je što bolji rast i razvoj. Iz godine u godinu, napredne privrede sveta akumuliraju značajne velilčine sofisticirane kapitalne opreme, pomeranju granice tehnološkigh znanja i dostignuća i na taj način stvaraju uslove za povećavanje bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika.
Manje više je svima poznato da se svaki presedsednički kandidat u svojoj promociji zalaže za ekonomski rast, zato što je to dugoročno najznačajniji činilac ekonomskog uspeha zemlje. Ekonomski rast predstavlja ekspanziju potencijalnog bruto društvenog proizvoda neke zemlje. Drugim rečima, ekonomski rast predstavlja širenj granica proizvodnih moigućnosti nacije. Čim nacija ima ekonomski rast , granice proizvodnih mogućniosti pomeraju se van. Valja znati da ekonomski rast nije samo apstraktna kategorija, već je to veoma bitna kategorija i sa aspekta građana, zato što u smislu rasta autputa per capita, znači rast realnih plata i mogućnost povećanja šivotnog standarda nacije. Prema tome , ekonomski rast pretpostavlja realan rast materijalne proizvodnje, odnosno rast  realnog nacionalnog dohotka.

Privredni rast

Pridajući veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja Kindleberger na primer upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka. Tako on privredni rast komparira sa fizičkim rastom čoveka to jest upoređuje ga sa povećanjem njegove težine i visine dok privredni razvoj poistovećuje sa fizičkim napredovanjem koje je istovremeno praćeno kvalitativnim razvojem mnogih njegovih psihofizičkih performansi, intelektualnih potencijala, a pre svega sposobnosti njegovog adaptiranja promenljivim uslovima života i rada.
Porivredni rast je agregatni proces koji govori o prosečnom kretanju mnogobrojnih sektorskih promena. Stabilan privredni rast važna je pretpostavka lakšeg rešenja centralnog ekonomskog pitanja u svakoj zajednici koja se može definisati kao nastojanje da se u što je moguće većem stepenu zadovolje rastuće potrebe ljudi sa ograničenim resursima. Ako bi smo želeli da damo definiciju privrednog rasta onda bismo mogli reći da privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izražene kroz ukupno društveni proizvod ( skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Dok se ekspanzija definiše na kratak period, privredni rast se odnosi na dug period. Ovaj trajni porast veličine je dan koristan ali nejasan, koji duguje svoj uspeh relativnoj jednostavnosti i  relativnoj i veoma iluzornoj lakoći sa kojom se može izraziti pomoću jedne cifre. Države se često izražavale cilj svoje ekonomske politike kroz stopu rasta koja se poredi sa stopom rasta drugih zemalja u istom periodu, što je prikladno, ali što može da dovede do najgorih konfuzija.
Ukazujući na značaj privrednog rasta Samuelson s pravom konstatuje da je privredni rast dugoročno posmatrano najznačajniji faktor ekonomskog uspeha nacije. Po njemu sve ekonomski progresivne države kontinuirano izdvajaju rastuća sredstva za akumulaciju odnosno investicije čime se stvaraju uslovi za povećanje društvenog proizvoda po stanovniku. Iz definicije privrednog rasta proizilazi da on u osnovi predstavlja povećanje agregatne ponude. On dakle nije apstraktna kategorija, već veličina koja shvaćena u smislu realnog rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika znači uvećanje realnih plata, rast životnog standarda, porast akumulacije, i preko nje mogućnost jačanja materijalne osnove proizvodnje u budućem periodu. Privredni rast se može kvantitativno izraziti i to pre svega pomoću stopa rasta, bruto društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika i slično.
Privredni rast označava povećanje vrednosti nacionalne proizvodnje tokom vremena. Drugim rečima, privredni rast znači uvećanje  realnog bruto nacionalnog proizvoda u određenom periodu u odnosu na njegovu veličinu u prethodnom vremenskom intervalu. Sajmon Kuznetc privredni rast definiše kao trajno povećanje dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajedničkih ljudskih potreba, mereno veličinom proizvodnje po stanovniku. Akcenat na trajnom i neprekidnom uvećanju proizvodnje po stanovniku je posebno značajan, budući da on podrazumeva promenu strukture proizvodnje, izmenu u realnim odnosima cena pojedinih dobara, promena u kombinaciji proizvodnih činilaca kao i brojne izmene u načinu života.