Elektronske berze

1. UVOD

Berza predstavlja mesto na kome se trguje. Međutim na berzi se trguje posebnom vrstom robe. Za razliku od pijaca, prodavnica, super i hiper marketa na kojima se trguje opipljivom robom, materijalima, sredstvima za rad, predmet razmene na berzi jesu hartije od vrednosti, novac i strana sredstva plaćanja.
Predmet trgovine na berzi (HOV, novac, itd) mora da bude standardizovan ali i tipiziran. Standardizacija i tipizacija omogućava efikasnu, jednostavnu i brzu trgovinu. Takodje tipiziran i standardizovan predmet trgovine može lako da se razmenjuje.
Berza predstavlja finansijsku instituciju.Berza se osniva kao A.D. ili D.O.O. Mogu da je osnuju država ili pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva. Na berzi može da se trguje akcijama, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti koje određuje Komisija za hartije od vrednosti.  Berze predstavljaju finansijsko tržište.
Prve organiovane berze se pojavljuju u XV veku u Anversu, Lionu, Amsterdamu, Tuluzu, Parizu i Londonu. Od tada berze počinju da niču svuda u svetu. Prva berza je u Srbiji osnovana davne 1894. Godine. Nazvana je Beogradska berza.
Cilj osnovanja berzi jeste olakšavanje trgovine. Berza pokušava da na istom mesto objedini ponudu i tražnju za hartijama od vrednosti i da omogući najrealnije utvrđivanje njihove cene kao i da zaštiti pojedinačne investitore. Berza, pre svega, obezbeđuje neophodne uslove za organizovano susretanje ponude i tražnje na efikasan i efektivan način. Samim tim, berza omogućava smanjenje transakcionih troškova. Ona omogućava državi i njenim organima, kao i svim drugim subjektima, da putem emisije finansijskih instrumenata dođu do neophodno potrebnih finansijskih sredstava i kapitala za finansiranje vlastitih potreba. Berza povećava sigurnost poslovanja svih učesnika, koji moraju unapred prihvatiti određena pravila i propise berzanskog poslovanja. Naime, na berzama se mogu pojaviti samo oni učesnici koji imaju visok nivo poslovne svesti, morala i discipline. Za one koji ne poštuju pravila berzanskog poslovanja predviđene su oštre kazne, pa i udaljavanje sa berze.
Postojanje berze omogućava likvidnost hartija od vrednosti. Preovladava mišljenje da berza poseduje superiorniju likvidnost od drugih oblika tržišta. Pored toga, berza obezbeđuje mehanizam stalnog obavljanja finansijskih transakcija, što vodi ka povećanju njihovog broja i obima. Na ovaj način se stvaraju uslovi da, delovanjem efekata ekonomije obima, dolazi do smanjenja transakcionih troškova. Ovo je posebno bitno za privredne subjekte koji putem berze dolaze do sredstava po nižim troškovima. Berza predstavlja najrealniji mehanizam za određivanje cena. Na berzama se formiraju tržišne cene koje mogu uticati na efikasniju raspodelu ukupnih sredstava u privredi svake zemlje. Pored toga, berza donosi i značajnu korist stanovništvu pošto pruža više mogućnosti za unosno investiranje štednje.
Postoji više vrsti berze, u zavisnosti od predmeta trgovine na samoj berzi možemo izvršiti njihovu podelu. Berze možemo podeliti na:
1. Finansijske – trguje se samo finansijskim instrumentima kao što su akcije, obveznice…
2. Robne – na kojima se trguje robama, mada se danas najčešće i robama trguje korišćenjem finansijskih instrumenata koji u osnovi (podlozi) imaju robu.
3. Mešovite – na njima se trguje i robom i finansijskim instrumentima.
Pored prethodno navedenih vrsti postoje  i određene podvrste kao što su: francuske, aglosaksonske, elektronske…

Tokom godina društvo i svet se razvijalo i usavršavalo. Došlo je do industrijskih revolucija, do patenta prve sijalice, razvijena je parna mašina, stvoren prvi računar, internet je video svetlo dana… Paralelno sa razvojem društva razvijala se i sama berza. Procesi su postajali složeniji, obim trgovine je rastao, predmet trgovine se menjao. Samim tim i sama berza se promenila.
Razvoj tehnologije, kreiranje računara i internet su omogućili tranformaciju klasične berze u drugi model, u Elektronsku berzu. Danas skoro sve berze i većina obima trgovine se odvija elektronskim putem. Dana 8. februara 1971. godine u Njujorku je otvoren NASDAQ, prva svetska elektronska berza vrednosnih papira.