Elektronsko poslovanje

Istorija elektronske trgovine

Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, označavao je olakšavanje poslovnih transakcija elektronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i aktivnosti zajednički nazvane “Mrežna trgovina”, kupovina i prodaja robe i usluga putem mreže (World Wide Web) preko sigurnih servera (kao HTTPS, specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive podatke radi zaštite potrošača) putem elektronskih servisa plaćanja, kao što su kreditne kartice.
Kada je Mreža postala mnogo poznatija među širom publikom 1994, mnogi eksperti su predviđali da će e-trgovina ubrzo postati vodeći ekonomski sektor. Međutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni široko rasprostranjeni. Kao posledica, između1998. i 2000. godine, veliki broj kompanija u SAD-u i Evropi razvio samo osnovne sajtove.
Nakon 2005. godine, e-trgovina se veoma afirmisala u svim većim gradovima širomSeverne Amerike, Zapadne Evrope, i određenih istočno azijskih država. Takođe, e-trgovina se i dalje sporo razvija u nekim industrijalizovanim državama, a praktično ne postoji uzemljama trećeg sveta. Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom okruženju.
 

 
Pojam elektronske trgovine

Pod pojmom elektronske trgovine (e-commerce) podrazumeva se korišćenje jedne ili više telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili direktne trgovine s partnerima – kupcima i dobavljačima, odnosno pribavljanje informacija o tržištima, konkurenciji i poslovnim prilikama. U užem smislu, ovim pojmom označava se kupoprodaja putem Interneta, koja uključuje ne samo razmenu novca i proizvoda, već i vođenje proizvodnje elektronskim putem, organizovanje logistike i podrške za kupce i drugo. Ovaj proces oslanja se na napredne komunikacione tehnologije kao što su Internet World Wide Web i elekronska pošta, a tehnički se ne razlikuje bitnije od klasičnog poslovanja, osim što se obavlja brže i jeftinije.
Prednosti elektronske trgovine su višestruke. Za dobavljače, osnovne pogodnosti odnose se na automatizaciju procesa i drastično smanjenje troškova, jednostavan i jeftin izlaz na široko svetsko tržište i efikasno održavanje komunikacije s kupcima putem elektronske pošte. Niži troškovi plasiranja proizvoda na tržište rezultuju nižim prodajnim cenama i većom konkurentnošću u trci za kupcima, što je naročito pogodno za mala i srednja preduzeća. Osim jeftinijih proizvoda, kupci od elektronske trgovine mogu očekivati i daleko raznovrsniji izbor i mogućnost brzog pretraživanja i odabiranja određenih ponuda, koje su dostupne na globalnom nivou, 24 časa tokom svih sedam dana u nedelji. Najvažnija pogodnost elektronskog poslovanja odnosi se na skromna inicijalna ulaganja (potrebni su računar, modem i pristup Internetu) i globalizaciju tržišta, koje više ne poznaje geografske pojmove vremena i prostora.