УВОД
Европска унија је данас један од најмоћнијих економских и политичких чинилаца на
свету. Од њеног рођења 9. маја 1950. године, када је Шуманов план био прихваћен од
стране шест земаља, па све до данашњих дана она је прошла тежак пут, махом испуњен
успехом. Том успеху су у многоме допринела ширења Уније и саме нове чланице. До
сада је извршено шест етапа прикључења нових чланова у Европску унију. Улазак
Велике Британије је представљао враћање добрих односа који датирају из Другог
светског рата, већ у другом проширењу Грчка је постала прва медитеранска „нова”
демократија која је постала члан ЕУ. Четврто проширење је заокружило списак
високоразвијених земаља Европе које су чланови Уније. Пето проширење је до сада
било најмасовније, у коме је још десет земаља постало део зеједнице. Шести круг се
збио, 2007. године у коме су наши суседи Румуни и Бугари ушли у Унију.
Србија је у групи земаља које жељно ишчекују чланство у ЕУ. Њен пут до тога је
испуњен многим препрекама, које власти Србије више или мање успешно решавају. По
неким предвиђањима она може постати део заједнице у наредних 6-7 година.
Холандија
(члан-оснивач:
1952
/
58
.)
Чешка
(
2004
.)
Шведска
(
1995
.)
Шпанија
(
1986
.)
Евро зона
је економска и монетарна унија од 17 земаља Европске уније које су
усвојиле евро као своју валуту. Земље које обухвата ова зона су: Аустрија, Белгија,
Кипар, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург,
Малта, Холандија, Португалија, Словачка, Словенија и Шпанија. Да је земља била би
четврта најмногољуднија са 330 милиона становника. Евро зона је друга по величини
привреда у свету.
2. ЗАЧЕЦИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Идеја о уједињењу Европе је знатно старија него што на први поглед изгледа.. На крају
Првог светског рата се јавила прва озбиљна идеја. По узору на стварање Сједињених
Америчких Држава, 1923. године предложено је стварање Сједињених Европских
Држава. Слични предлози су се јављали и следећих година (чак и унутар Лиге народа),
међутим, они нису били ни близу остварења. Главни разлог за то је била Велика
економска криза, а затим и поново узаврела политичка ситуација. Други светски рат,
најкрвавији сукоб у историји света, је довео Европу у врло тешку позицију. Привреда
некада ненадмашних европских држава је уништена ратом и биле су јој потребне
године за рехабилитацију. Европа се налазила између две нове главне силе- Сједињених
Америчких Држава и Совјетског Савеза. Поново је почело јављање идеје о удруживању
Европе. Заједничко тржиште би подстакло трговину и омогућило даљи напредак
економије, како заједнице, тако и самих држава чланица. САД и СССР су поставиле
нова мерила моћи у свету. Разорене Европске државе су имале жељу да удруживањем
досегну моћ која је довољна да парира овим силама. Основу уједињења Европе
представља план Роберта Шумана, француског министра спољних послова. Овај
документ, познат као
Шуманов план
, донет je 9. маја 1950.. Дан његовог доношења,
девети мај, слави се као Дан Европе. Затим је 18. априла 1951. дошло до потписивања
Уговора о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик (Europen Coal and Steel
Community, или ти ECSC). ЕЦСЦ је требало да обезбеди заједничко тржиште за угаљ и
челик. Потписнице Шумановог плана и овог уговора су биле Француска, Италија,
Немачка и земље Бенелукса- Белгија, Холандија и Луксамбург. Економске интеграције
из области располагања угљем и челиком довеле су до каснијег политичког уједињења.
Представници држава чланица ЕЦСЦ су потписали и Уговор о стварању Европске
