Falsifikovanje novca

UVOD

Falsifikovanje novca najopasniji je oblik falsifikata po nacionalne valute i ekonomije. Predmet falsifikata najčešće je američki dolar kao univerzalna novčana jedinica u ekonomskim tokovima, zatim u prošlosti nemačka marka a sada evro, kao i valute drugih razvijenijih država koje imaju prohodnost u svim delovima sveta i svim poslovima. Stavljanje u promet falsifikovanih novčanica dovodi do ekonomske i monetarne nestabilnosti, narušava ekonomske tokove i transakcije.
Borba protiv falsifikatora novca odavno je prevazišla nacionalne okvire i danas ima međunarodnu dimenziju, a ogleda se u razmeni saznanja o izvršiocima, načinima izvršenja i ostalim elementima. Falsifikovanje novčanica pretpostavlja postojanje specijalizovane grupe u čijem sastavu su stručnjaci raznih profila- umetnici, slikari, štampari, zatim specijalan material pogodan za izradu novčanica, kao i ostale uslove za rad(radionice, mašine isl.). cilj falsifikatora je da novčanice izgledaju verodostojnije, bliske originalima id a se vešto iskopiraju tzv zaštitne nit ii ostali elementi (metalne niti, končići, vodeni žig…) krajnji cilj falsifikatora je da zamenom lažnog novca na lak način dođu do iriginalnog, odnosno da ostvare protivpravnu imovinsku korist.
Preventivne mere protiv falsifikatora novca podrazumevaju pre svega visok tehnički kvalitet novca, zatim povlačenje iz opticaja oštećenih i pohabanih novčanica, obučenost službenika koji obavljaju finansijske poslove u bankama, poštama is l.radi prepoznavanja falsifikovanih novčanica i blagovremenog obaveštavanja policije i javnosti.
Na međunarodnom planu borba protiv falsifikatora novca odvija se uglavnom preko Interpola, iako nije zanemariva uloga regionalnih organizacija i saradnja susednih država na osnovu bilateralnih sporazuma. Pored publikacija i kataloga, Interpol organizuje stalnu razmenu informacija između država članica i angažuje specijalizovane nacionalne i međunarodne ekonomske institucije.
Kricični zakonik Republike Srbije u glavi XXII – Krivična dela protiv privrede utvrdio je članom 223.krivično delo Falsifikovanje novca, koje ćemo detaljnije objasniti u daljem tekstu.

1. POJAM KRIVIČNOG DELA FALSIFIKOVANJA NOVCA

Novac kao opšte prihvaćeno sredstvo ekonomske razmene onemogućava različito vrednovanje robe kod trampe, te na taj način olakšava razmenu, smanjuje transakcione troškove i podstiče specijalizaciju. S obzirom na svoje funkcije,novac je oduvek bio predmet napada sa stanovišta raznih vidova kriminalnog ispoljavanja, tako je i falsifikovanje novca pojava koja datira jos iz najstarijih vremena organizovanog ljudskog društva. Nagli naučno tehnološki razvoj čovečanstva imao je za posledicu to da je danas tehnika falsifikovanja novca na veoma visokom stepenu usavršenosti, dok je velika protivpravna imovinska korist, koja se obezbedjuje vršenjem ovog krivičnog dela,razlog što je ono veoma rasprostranjeno. Dva su osnovna motiva za vršenje ovog krivičnog dela falsifikovanja novca: ekonomski i politički.
Ekonomski motiv se ogleda u mogućoj zaradi, dok se politički motiv falsifikovanja novca vezuje za nameru odredjene društvene grupe ili države da organizovanim vršenjem ovog krivičnog dela u odnosu na drugu državu izazove ekonomsko slabljenje i poremećenje u osnovnim privrednim delatnostima,što bi se posredno odrazilo na slabljenje odbrambene moći te zemlje, ali i na promenu kursa unutrašnje i spoljne politike.

1.1. POJAVNI OBLICI KRIVIČNOG DELA FALSIFIKOVANJA NOVCA
Falsifikovanje novca je prvo delo sistematizovano u glavi krivičnih dela protiv privrede Krivičnog zakonika Republike Srbije. Inkriminacijom ovog dela štiti se novac kao sredstvo plaćanja koje u savremenom životu, a posebno u privredi ima izuzetan značaj. Objekt ovog krivičnog dela jeste novac a pod novcem se podrazumeva svaki predmet, metalni ili papirni novac koji je vidljivim znakom obeležen kao novac I koji služi kao merilio za vrednost i kao takav je od države priznat. U smislu države i prava kao novac se smatra metalni ili papirni novac koji je na osnovu zakona u opticaju u sopstvenoj a i stranoj državi. S tim u vezi neće postojati ovo krivično delo ako neko falsifikuje ili upotrebi novac koji više nije u opticaju, bez obzira što on i takav može imati određenu numizmatičku,umetničku ili neku drugu vrednost, već će se u takvom slučaju raditi o kakvom drugom krivičnom delu,npr.krivičnom delu prevare. Ovo krivično delo predviđeno je u članu 223.Krivičnog zakonika Republike Srbije u 5 pojavnih oblika.
Prvi oblik krivičnog dela postoji onda kada je reč o pravljenju lažnog novca u nameri da se stavi u opticaj kao pravi ili preinačavanju pravog novca u nameri njegovog stavljanja u promet kao pravog novca (čl.223. st. 1 KZRS). Radnja krivičnog dela je određena alternativno i može se sastojati u preduzimanju bilo koje radnje sadržane u zakonskom biću krivičnog dela