Finansijski menadžment

FINANSIJSKO TRŽISTE

Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva kljucna ekonomska agregata: ( a ) ponude i ( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaci da finansijsko tržište ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i nacin funkcionisanja tako i za strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na finansijskom tržištu.
Finansijsko tržiste se može posmatrati u užem i u širem smislu. U užem smislu tržiste se denfiše kao organizovani prostor sa tačno definisanim vremenom, tržišnim pravilima i uslovima kupoprodaje, gde se sučeljavaju ponuda i tražnja sa novcem i novčanim derivatima. U širem smislu finansijsko tržište predstavlja svako mesto gde se obavljaju finansijske transakcije.

Kao što je vec predhodno ukazano finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novcanih sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala teži ka plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i preduzetnicima i vlasnicima kapitala.
Jedna od najznacajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše kreiranje finansijskih instrumenata. Ucesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasicni finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni fondovi ). Na finansijskom tržištu je moguce uspostaviti i neposredni odnos emitenta i kupca. Tada je rec o procesu dezintermedijacije.

Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana.
Neke od hartija na tržištu novca su:

•    kratkorocne državne obveznice,
•    depozitni cerifikati,
•    bankarski akcepti,
•    komercijalni zapisi,
•    federalni fondovi,
•    ugovori o rekupovini