Finansijski menadžment

UNIVERZITET  PRIVREDNA AKADEMIJA – NOVI SAD

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I EKONOMISTA

ZA RUKOVODEĆE KADROVE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

FINANSIJSKI MENADŽMENT

   Tema: FINANSIJSKO TRŽIŠTE

Mentor

Student

Prof. dr Aleksandra Pušara

Šarcevic Sanja,I-78

Novi Sad

FINANSIJSKO TRŽISTE

Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva kljucna ekonomska 

agregata: ( a ) ponude i ( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se 
formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za 
segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaci da finansijsko tržište 
ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i nacin funkcionisanja tako i za 
strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na 
finansijskom tržištu.

Finansijsko tržiste se može posmatrati u užem i u širem smislu. U užem smislu tržiste se 

denfiše kao organizovani prostor sa tačno definisanim vremenom, tržišnim pravilima i uslovima 
kupoprodaje, gde se sučeljavaju ponuda i tražnja sa novcem i novčanim derivatima. U širem 
smislu finansijsko tržište predstavlja svako mesto gde se obavljaju finansijske transakcije.

1

            Kao što je vec predhodno ukazano finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novcanih 
sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala 
teži ka plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i 
preduzetnicima i vlasnicima kapitala.

Jedna od najznacajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. 

Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše 
kreiranje finansijskih instrumenata. Ucesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasicni 
finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni 
fondovi ). Na finansijskom tržištu je moguce uspostaviti i neposredni odnos emitenta i kupca. 
Tada je rec o procesu dezintermedijacije.

2

             Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih 
instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka 
njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu 
kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom 
dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok hartije od vrednosti na tržištu 
kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana. 
Neke od hartija na tržištu novca su: 



kratkorocne državne obveznice, 



depozitni cerifikati, 



bankarski akcepti,



komercijalni zapisi, 



federalni fondovi, 



ugovori o rekupovini 

1

Dr.Zivota Radosavljevic, Novi Sad,2012

2

Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, Beograd, 2008

duboka kriza u kojoj se zemlja našla.
             Nacin da se postigne bolji kvalitet života stanovništva je razvoj finansijskih tržišta, jer 
iskustvo pokazuje da finansiranje privrednog razvoja pomoću finansiranja finansijskih tržišta 
daje najbolje rezultate. 
Osnovna obeležja privrednog razvoja su: 



rast ukupnog nacionalnog proizvoda, 



rast neto nacionalnog proizvoda, 



rast neto nacionalnog proizvoda po stanovniku,



rast produktivnosti ekonomskog sistema i 



rast efikasnosti ekonomskog sistema.

Osnovni spoljni izvori privrednog razvoja su: 



informacije,



prirodni resursi,



sredstva drugih ekonomskih sistema,



osobine inostranih tržišta

Unutrašnji izvori privrednog razvoja su:



živo nacionalno bogastvo,



stanovništvo,



inovativna sposobnost,



preduzetništvo,



postojeca organizacija privrednog sistema,



kultura i opšti raspoloživi obim znanja i upravljacke sposobnosti

2. SUŠTINA FUNKCIJE

Privredni život svake zemlje podrazmeva aktivnu ulogu velikog broja privrednih 

subjekata grupisanih u veci broj sektora. Neki privredni subjekti i sektori, čija štednja premašuje 
nivo njhovih realnih investicija, su u poziciji da imaju štedne viškove koje plasiraju u finansijske 
investicije. Obrnuto, drugi subjekti, cije investicije nadmašuju njihovu štednju, imaju štedne 
manjkove koje pokrivaju emitovanjem finansijskim tržištima. Ti finansijski instrumenti u 
njihovim bilansnim pozicijama predstavljaju finansijsku pasivu.

4

           Svaki prenos finansijskih sredstava, od finansijski suficitnih ka deficitarnim privrednim 
subjektima, ima za posledicu stvaranje finansijske aktive i finansijske pasive i predstavlja 
finansijsku transakciju. Šire posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih 
transakcija i ne moraju predstavljati neke specificne nedostupne forme trgovanja finansijskim 
instrumentima. Ispravnije je cak reci da je svako na neki nacin ukljucen na finansijska tržišta kao 
aktivni ucesnik.
             Za razliku od ovog šireg gledanja, uži koncept finansijskog tržišta polazi od 
organizovanog tržišta kao načina trgovanja finansijskim instrumentima. To znaci da bi se na ovaj 
nacin pod finansijskim tržištem podrazumevalo organizovano sučeljavanje ponude i tražnje 
finansijskih instrumenata na odredjenom mestu na kome se, uz strogo poštovanje pravila 
trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata.

4

Savic J. i Kvegic G.:Finansijska trzista I berzanski menadzment, Beograd, 2008

Finansijska tržišta predstavljaju medijum putem koga država i korporacije pribavljaju 

dodatna sredstva za svoje investicione projekte ali i mogućnost za investitore da aktivno 
upošljavaju slobodna sredstva kako u borbi za njihovo realno očuvanje protiv inflacije, tako i u 
nastojanju da kroz visoke stope oplodnje obezbede i njihovo realno uvećanje.

5

Razvijenost finansijskog tržišta, njegova stabilnost, dinamika i dubina merodavni su 

pokazatelji razvijenosti nacionalne privrede i njene ukljucenosti u savremene svetske ekonomske 
tokove.
    

Osnovna funkcija finansijskog tržišta je, kao što je nagovešteno, u alokaciji novca i 

kapitala u privredi. Slobodna novcana sredstva se usmeravaju ka onim emitentima finansijskih 
instrumenata za koje investitori procene da su pouzdani, profitabilni i perspektivni. Cena 
finansijskih instrumenata, koja može biti u formi kamatne stope ili kursa hartije od vrednosti, kao 
i procena boniteta emitenta od strane investitora odredujuci uticu na investicione odluke na 
finansijskom tržištu. Kvalitetnim finansijskim instumentom, po proceni investitora, može se 
smatrati onaj koji ima povoljan odnos izmedu pouzdanosti i ocekivanog prinosa.
Velikim brojem razlicitih finansijskih instrumenata, svojim organizovanim karakterom, 
sigurnošcu, jednostavnim pristupom i likvidnošcu, finansijsko tržište ne samo da utice na 
efikasnu alokaciju novca i kapitala, u smislu njihovog kretanja ka najkvalitetnijim privrednim 
sektorima i privrednim subjektima, vec ono podstice obrt i mobilnost novca i kapitala ne 
dozvoljavajući da imaju prazne hodove tj. obezbedujući njihovu stalnu punu zaposlenost. Tako 
se posredstvom razvijenog finansijskog tržišta postojeći kapital u privredi maksimalno efikasno 
koristi podižući nivo društvenog proizvoda tj. materijalnog blagostanja stanovništva.
 

Finansijska tržišta, kao osnovni element finansijskog sistema, odredjena su finansijskim 

instrumentima, kao materijalom finansijskih transakcija i finansijskim institucijama, kao glavnim 
ucesnicima tj. transaktorima na finansijskom tržištu. Upoznavanje sa finansijskim instrumentima 
i finansijskim institucijama važno je za dobijanje realne slike o razvijenom finansijskom tržištu 
na kome se obavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti.

3. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Finansijski instrumenti ili finansijska aktiva, predstavlja instrument, posredstvom koga se 

odvija potrfolio menadžment. Da bismo u celini mogli da razjasnimo portfolio menadžment 
moramo pokazati šta sve na razvijenim finansijskim tržištima investitorima stoji na raspolaganju 
za investiranje. To, u šta se može investirati, predstavlja finansijsku aktivu tj. finansijske 
instrumente.
 

Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih 

instrumenata. Finansijske transakcije, sa druge strane, mogu se definisati kao transakcije 
posredstvom kojih dolazi do prometa finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti mogu da 
imaju formu hartija od vrednosti ili da proisticu iz depozitnih i kreditnih odnosa. Mogu biti u 
obliku novca, vlasnickih i dugovnih instrumenata.
 

S obzirom da osnova našeg rada upravljanje investicijama u hartije od vrednosti, tj. 

portfolio menadžment, potrebno je ukazati na vrste finansijskih instrumenata u formi hartija od 
vrednosti na razvijenim finansijskim tržištima.

5

Prof.dr Aleksandar Miljkovic, Doc.dr Aleksandra Pušara I Mr. Ljubomir miljkovic: Poslovne finansije, Beograd 

2012