Franšizing

Uvod

Na početku novog veka ljudi često osećaju sve veći nespokoj zbog neizvesne budućnosti. Nacionalna i svetska ekonomija nalaze se u procesu ubrzane i prevrtljive klime. Čini se da svi zajedno težimo procesu globalizacije, eksplozivnom porastu globalne trgovine i međunarodne konkurencije. Ni jedna zemlja ne može ostati izolovana od svetske ekonomije, sa svim njenim prednostima i manama.
Još je jedan činilac koji dovodi preduzeća u stalnu borbu za mesto na tržištu, a to su velike tehnološke promene. Ovo je vreme velike dostupnosti informacijama, novim materijalima, novim i brzim komunikacijama, itd. Svedoci smo velikom broju novih proizvoda, ubrzanom porastu i prihvatljivosti trgovinskih marki, novim oblicima trgovanja, itd. Sve ove promene dovode do problema kako razviti uspešnu strategiju prodaje proizvoda.
Kanali distribucije ne miruju. Pojavljuju se novi načini prodaje proizvoda, nove veleprodajne i maloprodajne institucije, a razvijaju se i novi sistemi kanala. Sve ovo nateralo je trgovce da probaju na mnoge načine da dođu do novih kupaca, kao i da zadrže postojeće. Velike transnacionalne kompanije bile su kako u mnogim stvarima, tako i u ovom segmentu pokretači tržišta. Oni su prvi počeli da sele svoju proizvodnju u siromašnije delove sveta, a samim tim i jeftinije. U cilju povećanja profita pojavile su se razne vrste integrisanja tržišta. Jedan od značajnih načina brzog rasta je i franšiza, koju ćemo kasnije detaljno razmotriti.

1. Pojam

Franšizing (adekvatni engleski naziv je frencezing, ali duhu našeg jezika više odgovara francuski naziv), predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.
Franšizator (proizvođač, uvoznik) ustupa franšizeru, preko ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu. Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.
Pod terminom „franšizing“ obično se opisuje posao koji se može, a i ne mora uvrstiti u gore navedenu definiciju. Na primer, proizvođač televizora može primiti franšizu za posebnu vrstu televizora, uključujući i povlastice za njega, ali da ne dobije metodu rada. Ovo se naziva „proizvodni franšizing“.
Franšiza se obično dogovara za određenu teritoriju, koja ujedno predstavlja i granicu do koje će franšizer pružiti pomoć franšizantu (kod obuke i marketinške kampanje).
Poništenje ili ograničenje dogovora o franšizi pre isteka ugovora povlači sa sobom ozbiljne posledice za franšizu. Ovakav dogovor o franšizi obično rezultira troškovima pre svega za franšizanta, a potom i za franšizera koji je gradio ime brenda, marke, pravio biznis planove, itd.