Gastronomija Japana

Hindu izreka kaže: “ Čovek je ono što jede, ne samo njegovo telo nego i njegova duša”. Danas se hrana ne posmatra kao izvor energije za telo. Mnogi antropolozi, sociolozi i istorčari su počeli da posmatraju hranu kao odraz kulture. Sama priprema, kuvanje, prezentacija kao i maniri i način konzumiranja predstavljaju način života jednog naroda. Ovo nigde nije primetnije kao u Japanu i u njihovoj kulturi. Kako bi razumeli zašto se smatra da je japanska hrana umetničko delo i odraz kulture, moramo prvo znati više o samoj državi i njihovim običajima. Japan je zemlja minimalnih resursa. I kao takva japanci su bili veoma ograničeni resursima i namirnicama, a samim tim i u izboru jela. Geografski se sastoji od dolina, maglovitih planina i okružena je morem. To je i razlog zašto se većina njihovih jela zasniva na ribi, pirinču i povrću. Svako jelo predstavlja jedan deo Japana, sa svakim zalogajem se možemo upoznati sa zemljom, i njenim bogatstvima. Ono što je još karakteristično za japansku hranu jeste raznobojnost jela. Raznobojnost nije tu zbog same estetike, već ima svoju svrhu. Osim što svojom hranom predstavljaju geografiju svoje drževe, bojama pokazuju i kako ona izgleda kroz različita godišnja doba. Zato se za leto koriste namirnice crvene boje, za jesen namirnice žute ili narandžaste boje, za zimu bele namirnice a proleće namirnice zelene boje. Religija kao i u svim zemljama sveta ima veliku ulogu i odražava se na samu gastronomiju. Šintoizam je fokusiran na povezivanje sa prirodom. Jedan od zahteva šintoizma jeste jednostavnost i minimalizam.