Genocid

Uvod

Genocid je definisan u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida koju je Opšta skupština UN prihvatila 1948. godine. Federativna narodna Republika Jugoslavija je potpisala konvenciju o sprečavanju genocida 1960. godine tako da su je potom sve njene države naslednice automatski primile u svoje zakonodavstvo.
Genocid (gr.genos, rod, narod, i l. Accidere, ubiti), međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva.
Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija očisti od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje.
Možda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid Srba u drugom svetskom ratu.

Istorija genocida

Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavađenih rodova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Ovaj pojam počinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX v. Motivi za vršenje genocida su želja za pljačkom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mržnja i predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuđivala takve zločine, i izvesnih propisa o njihovom kažnjavanju u unutrašnjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist žrtava genocida Međunarodno ratno pravo (npr. IV Haška konvencija iz 1907) štitilo je, donekle, civilno stanovništvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajuće definicije genocida ni međunarodnopravnih propisa za njegovo sprečavanje i kažnjavanje. Koncepcije o tome sazrevale su između dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o međunarodnopravnoj zaštiti nacionalnih manjina. Neposredni povod za savremeno međunarodnopravno regulisanje genocida dali su čudovišni zločini fašističkih država, naročito nacističke Nemačke, pre i za vreme Drugog svetskog rata, masovnim istrebljenjem slovenskih naroda, Jevreje, Roma i drugih. Statuti međunarodnih vojnih sudova u Nirnbergu (Nurnberg) i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente Genocida., a optužnica glavnih tužilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin.
Rezolucija br. 96 Generalne skupštine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocid kao međunarodni zločin, pozvala državne članice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajuće propise protiv njega i da organizuju međunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko – socijalnom savetu OUN da izradi nacrt međunarodne Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina Genocid. Posle pripremnih radnji od dve godine, Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skupštine OUN decembra 1948. U njoj se Genocid osuđuje kao delo izvršeno u nameri da se u celosti ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa (ubistvo članova grupe;teška povreda njihovog fizičkog ili društvenog integriteta; namerno podvrgavanje životnim uslovima koji su sračunati na potpuno ili delimično fizičko uništenje; mere za sprečavanje porođaja unutrašnje grupe; prinudno odvajanje dece iz grupe).
Definicija obuhvata samo najteže vidove tzv. fizičkog ili biološkog genocida, koji su fašisti najviše primenjivali. Genocid postoji bez obzira na broj žrtava, ako su ova dela izvršena u nameri uništenja pripadnika određenih grupa. Po klauzulama Konvencije kazniće se svi izvršioci, saučesnici i podstrekači, kao i pokušaji i udruživanja radi vršenja genocida. Države ugovornice dužne su da preduzmu zakonodavno mere za primenu Konvencije, naročito propisivanjem efikasnih krivičnih sankcija. Krivcima će suditi nadležni sudovi države na čijoj su teritoriji genocidna dela izvršena ili međunarodni krivični sud. Države ugovornice mogu pozvati nadležne organe OUN da i sa svoje strane preduzmu mere za sprečavanje i suzbijanje genocida. Nesporazumi oko tumačenja i primene Konvencije izneće se, na zahtev jedne od strana u sporu pred međunarodni sud pravde.