Gestacioni dijabetes – Timski rad akušerska sestra-laboratorijski tehničar

GESTACIONI DIJABET
timski rad
akušerska sestra-laboratorijski tehničar

Planiranje i proširenje porodice predstavlja važnu životnu odluku.  Žene koje su obolele od dijabetesa, do pre nekoliko decenija su imale veliki problem da normalno iznesu trudnoću.

Pre otkrića insulina, trudnoća je za ženu obolelu od šećerne bolesti predstavljala stanje opasno po život. Međutim, zahvaljujući napretku na području dijabetologije i akušerstva, kao i timskom radu stručnjaka, malformacije (deformiteti) ploda i smrtnost majki su svedene na najmanju moguću meru.

Trudnoća je veoma važan događaj u životu svake žene. To je vreme velike radosti ali i velike anksioznosti koja sa sobom nosi pitanja poput: Kako ću podneti trudnoću? Kako ću podneti porođaj? Hoće li moja beba biti u redu? Ova pitanja mogu biti još veći problem kod žena s dijabetesom.

Do skoro se trudnoća kod žena s dijabetesom smatrala rizičnom. Na sreću, danas, uz sve bolju zdravstvenu kontrolu i rigorozne samokontrole šećera u krvi tokom trudnoće, većina žena s dijabetesom ima uspešne trudnoće i rađa zdravu decu. Ne zna se tačno šta uzrokuje šećernu bolest trudnica, ali postoje neka saznanja.

Posteljica omogućava bebi da raste. Hormoni koji se stvaraju u posteljici pomažu da se beba razvija. Ali ovi hormoni takođe blokiraju dejstvo insulina koji se stvara u telu majke. Ovaj problem se stručno naziva „insulinska rezistencija” ili otpornost na insulin.
Otpornost na insulin otežava da deluje insulin koji se stvara u telu majke. Zato u telu majke mora da se stvara mnogo više insulina, pa čak i trostruko više.

Gestacijski dijabetes ili dijabetes trudnica nastaje kada organizam nije u stanju da stvori dovoljno insulina koliko je potrebno u trudnoći. Ako nema dovoljno insulina, glukoza (ili šećer u krvi) ne može da se ukloni iz krvi i ne može da se sagori u energiju.  Glukoza ili šećer u krvi raste do visokih vrednosti što se zove „hiperglikemija”.  Žena obično nema nikakve simptome a na poremećaj se može posumnjati kada postoje povišene vrednosti šećera u krvi, ukoliko se pri ultrazvučnim pregledima uoči da beba brže napreduje, ako postoji višak plodove vode ili u slučaju da se kod trudnice javljaju češče infekcije mokraćnih puteva.

Trudnička šećerna bolest se češće javlja kod žena koje su i u predhodnim trudnoćama imale gestacijski dijabetes, koje su rađale bebe „velike za datum”, preko 4000 gr., kod gojaznih ili nešto starijih trudnica te kod žena koje u svojoj porodici imaju obolele od šećerne bolesti.

Isto tako, rizik je povećan kod žena koje su i same bile velike bebe, ili su imale nekoliko pobačaja u prethodnim trudnoćama, ili imale intrauterinu smrt bebe u kasnoj trudnoći. Gojazne žene su takođe u opasnosti kao i one koje imaju komplikacije vezane za trudnoću, kao što su spontani pobačaj ili eklampsija.

Procenjuje se da oko 7% trudnica u celom svetu oboli od gestacijskog dijabetesa, ali je ta brojka iz godine u godinu sve veća, što ga čini jednim od najčešćih zdravstvenih problema u trudnoći.

Šećerna bolest može se u trudnoći ispoljiti u dva oblika: pregestacioni i gestacioni dijabetes.Pregestacioni dijabetes je tip 1 ili tip 2 dijabetesa koji postoji pre začeća.
Gestacioni dijabetes definiše se kao oštećena tolerancija na glukozu koja se prvi put zapaža u toku trudnoće i obično nestaje kada se trudnoća završi.
Iako u oba slučaja postoji intolerancija na glukozu pregestacioni i gestacioni dijabetes potpuno su različita stanja.

Pregestacioni dijabetes predstavlja visok akušerski rizik. Loša glikoregulacija pre začeća i u toku organogeneze (prvih meseci trudnoće) predstavlja veliki rizik da se pojave malformacije ploda, naročito srčane i neurološke. Trudnice koje imaju pregestacioni dijabetes imaju visok rizik od pojave dijabetesne ketoacidoze i potrebno im je vrlo često i pažljivo praćenje kako bi se rešile njihove kompleksne potrebe za glikoregulacijom. Takođe, potrebna je česta kontrola fetusa kako bi se predupredile moguće komplikacije. Za lečenje ovog tipa  dijabetesa potrebna je velika veština i iskustvo.

Nasuprot tome gestacioni dijabetes obično se reguliše dijetom a samo poneka trudnica mora da dobija insulin i ovaj tip dijabetesa, kada se otkrije ne predstavlja veliki rizik za majku i bebu. Kod ovog tipa dijabetesa problem je što trudnica najčešće nema nikakvih tegoba pa veliki broj gestacionih dijabetesa ostane nedijagnostikovan.

Tamo gde se ne radi sistematsko otkrivanje gestacionog dijabetesa na njega se može posumnjati naknadno kada se rodi beba teža od 4 kg ili je javi neka akušerska komplikacija u vreme porođaja. Ovaj tip dijabetesa mora se aktivno tražiti .