Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane

S E M I N A R S K I R A D

- Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane -

SOCIOLOGIJA POSLOVANJA

mentor:

student:

Seminarski rad

Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane

S A D R Ž A J

UVOD

POJAM GLOBALIZACIJE

POZITIVNE I NEGATIVNE KONATACIJE GLOBALIZACIJE

2.1.

Pozitivni aspekti globalizacije

2.2.

Negativni aspekti globalizacije

GLOBALIZACIJA SRBIJE

3.1.

Primer Srbije posle 2000. Godine

3.2.

Kako se globalizuje (amerikanizuje) Srbija?

3.2.1.

Mediji

3.2.2.

Obrazovanje

3.2.3.

Sport

3.2.4.

Nevladine organizacije

3.3.

Kako se odbraniti i zaštiti od globalizacije (amerikanizacije)?

4 ZAKLJUĆAK

LITERATURA

Seminarski rad

Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane

1. POJAM GLOBALIZACIJE

„Globalizaciju možemo definisati kao proces ekonomskog, političkog, socijalnog i kulturnog

delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene političke, privredne,
socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji omogućava
prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“

U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija

predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povećanje
ekonomskog rasta i bogatstva.

Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne mogu

sasvim striktno odvojiti jedna od druge, već se prožimaju. Ova povezanost ne samo između aktera,
već i između oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.

Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlačenje investicija i

privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne korporacije.Jedna od propratnih pojava
globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri
bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifički, tj. ASEAN i severno-američki, tj. NAFTA.

Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, načina

mišljenja  i  okoštalih  ideoloških  dogmi  koje  polaze  od  teritorijalnih  ograničenja  etno-nacionalnih
posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu činjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-
nacionalni,  već  i  naddržavni,  međudržavni  i  nedržavni  akteri,  kao  novi  subjekti  globalno-svetskih
odnosa  (transnacionalne  kompanije;  transnacionalne  tehnološke  i  saobraćajne  celine;  raznovrsni
kulturni i verski pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki
informatički sistemi; Internet; globalni mediji: i dr.).

Globalizacija vodi stvaranju "svetskog društva". Reč je o objektivnom planetarnom procesu

sve gušće mreže povezanosti i međuzavisnosti pojedinačnih društava i stvaranju jedinstvenog
"svetskog sistema", koji izrasta

(1) na talasima nove tehničko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne

ekonomije;

(2) na talasima kulturno-informatičke revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture,

homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i životnih stilova i dr.); i

(3) na mreži nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN,

Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska
organizacija, G-8, Evropska unija i dr.), kao značajnim oblicima globalnog upravljanja:

Prof. dr Tihomir Gligorić (2007):

Osobine naroda,

BINA, Banja Luka, str.95;

Seminarski rad

Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane

Istorijski posmatrano. najveću cenu su uvek plaćali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi, kao

što je, na primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje vreme da Srbija, u tranziciono-reformskim
procesima i svojoj okrenutosti ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita svoju "istorijsku
vertikalu" po pitanju svoje orijentacije i položaja u međunarodnoj zajednici, iznalazeći adekvatna
ekonomska i diplomatsko-politička rešenja za prilagođavanje realnim sveskim procesima, a u cilju
državno-nacionalnog opstanka i ukupnog društvenog prosperiteta.

2. POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE

Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na

jednoj  strani  su  oni  koji  smatraju  da  je  globalizacija  nužnost,  objektivan  i  spontan  proces,
"zahuktala  mašina"  koja  stvara  novu  mapu  sveta  i  koju  niko  ne  može  zaustaviti.  Pristalice
globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima
(ekonomsko-političkom,  tehnološkom,  kulturno-naučnom),  doprinoseći  da  svi  (i  bogati  i
siromašni) postaju bogatiji.

Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije

Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava
integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob
civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna
sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji,
a siromašni još siromašniji.

Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije

(ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija
realnost,  bitno  je  da  se  od  simplifikovanih  uvida  i  analiza  pređe  na  kompleksno  poimanje
globalizacije,  kako  bi  se,  zahvatanjem  njenih  krajnje  različitih  obeležja,  savlađivale  i  potiskivale
negativne,  a  maksimalno  koristile  i  afirmisle  njene  pozitivne  dimenzije,  pogotovo  što  savremeni
oblik  globalizacije,  za  razliku  od  svih  predhodnih,  upravo  zbog  ogromne  međuzavisnosti
pojedinačnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje na (istorijski) relativno duži vremenski
period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega, prema nerazvijenom delu sveta.

Globalizacija danas rađa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja

veliku  neizvesnost,  ali  i  različite  alternative  (realne  opcije).  i  to:  demokratski  (i  humaniji)  ili
autoritarni  svetski  poredak;   "održivi  razvoj"  ili  ekološko  i  tehnološko  samouništenje  planete;
stabilniji  razvoj  međunarodnih  odnosa  ili  novi  talasi  globalizacije  i  regionalna  sukobljavanja;
racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili ciklične smene svetskog haosa; jačanje političke

Mr Irina Bjelica

Evropska unija i globalizacija,

Međunarodna politika, Institut za međunarodnu politiku i privredu, br.1125-1126.str.54-55.