„централна порука тзв. Вашингтонског концензуса гласи: „trickl dawn “, тј. пустите да
богати постану још богатији, а неке мрвице ће онда већ да стигну до сиромашних“.

Економска криза није заобишла ни нашу земљу. Наша економска криза је

типична платно-билансна криза која би настала независно од глобалне економске кризе.
Међутим, присуство глобалне кризе је узроковала много веће поремећаје него што би они
настали независно од ње. Светска економска криза је започела у првом кварталу
2007.године у САД на тржишту некретнина. Затим се пренела у Европу у трећем кварталу
исте године на банкарски сектор.

www.diplomacy.bg.ac.yu/pdf/20090429_Mkovacevic.pdf

, датум приступа: 23.05.2016.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Svetska_finansijska_kriza_od_2007._godine, датум приступа: 23.05.2016.

Глобална економска криза и њене последице на Србију

Снежана Ивковић 04/15

1. Осврт на узроке светске економске кризе

Услед ниске каматне стопе у САД дошло је до бума тржишта некретнина.

Услед   високог   прилива   јефтиног   новца   из   иностранства   долази   до   вишкова   извора
средстава банака у САД, банке морају да пласирају слободна новчана средства како би
остварила профит. Хипотекарно тржиште у САД је словило за једно од најразвијенијих и
најсигурнијих   тржишта   које   је   гарантовало   скоро   сигурну   зараду   уз   мали   ризик.   На
тржишту су се јавиле две врсте хипотекарних кредита „приме“ хипотекарни кредити који
су се одобравали повериоцима који су кредитно способни да отплате узети хипотекарни
кредит и „суб-приме“ хипотекарни кредити који су се одобравали повериоцима који нису
испуњавали услове за добијање ове врсте кредита али су банке биле прилично лагодне код
одобравања ове врсте кредита јер је раст цена некретнина у САД из године у годину
увећавао   вредност   цоллатерала   те   је   после   само   неколико   година   вредност   хипотеке
превазилазила   износ   узетог   кредита.   Како   је   велики   број   повериоца   могао   да   добије
хипотекарне   кредите   од   банака   долази   до   раста   тражње   за   некретнинама   а   услед
ограничене понуде и до раста цена некретнина у САД. Као последицу оваквих тржишних
процеса   имамо   високу   светску   тражњу   за   сигурним   пласманима   и   лошу   регулацију.
Финањсијске институције које су одобравале овакве ризичне пласмане карактерише низак
ниво ликвидности и висок ниво левериџа.

Са повећањем

броја земаља који су милом
или „сугестијом ММФ-а,
Светске банке и САД-а“
прихватили

правила

Вашингтонског   концензуса,
односно   неолиберализам,
преговори о стварању трећег
стуба   „светског   тројства“   –
Светске

трговинске

организација добијали су све
веће шансе за успех и
почетком 1995. ступила је у
живот ова организација која свим чланицама, али и земљама кандидатима за чланство,
намеће либерализацију спољне трговине и страних директних инвестиција. Број чланица
се врло динамично повећавао – са 104 на 154 до краја 2008. године.

http://www.sef.rs/makroekonomija/svetska-ekonomska-kriza-uzroci-posledice-i-politike-za-prevazilazenje.html,

датум приступа: 23.05.2016.