Današnje društvo obeleženo je naglim rastom i razvojem informacione tehnologije (IT), što
je dovelo do velike zavisnosti društva, u širem smislu, od znanja i kompetencija osoba u IT
području. Iako ta zavisnost raste iz dana u dan, ljudsko pravo na obrazovanje i informacije
nije prošireno i na IT područje. Pojavili su se problemi koji utiču na društvo u celini,koji
stvaraju prepreke i udaljavaju ljude od glavnog razloga i motivacije za napredak, od prilike.
Danas, biti računarski nepismena osoba, znači biti osoba koja nije u mogućnosti da učestvuje
u   modernom   društvu,   osoba   bez   prilike,   i   uprkos   priznatoj   neophodnosti   i   korisnosti
inkluzivne   informatičke   pismenosti   od   strane   Evropske   komisije,   UNESKO-a,   OECD-a   i
ostalih relevantnih institucija, još uvek postoje grupe ljudi sa otežanim pristupom osnovnom
računarskom   obrazovanju   (npr.   osobe   s   invaliditetom,osobe   s   poteškoćama   u   učenju,
radnice/i, migranti, nezaposlene osobe,osobe koje žive na udaljenim mestima gde nemaju
pristup računarskom obrazovanju).

Trenutno poslovno okruženje bilo bi nezamislivo bez informacionih tehnologija. One ne
samo da su načinile revolucionarne korake u proizvodnom i realnom sektoru ekonomije i
društva uopšte, nego sve više postaju odlučujući faktor u traženju rješenja i odluka koje
dakako pomažu menadžerima kako bi na pravi način donijeli prave odluke.

Po posljednjim istraživanjima preko 90 % kompanija u svijetu koristi informacione
tehnologije u svakodnevnom poslovanju, i iste su potvrdile da bi poslovni procesi bili
nezamislivi ukoliko se ne bi oslanjali na informacije obrađene putem računarskih sistema.

2.1 Pojam

Informacione tehnologije, kao pojam, imaju dva značenja. U najširem smislu, pojam

informacionih tehnologija se često koristi umesto pojma računarstvo, tj. njim se označava

sve što je vezano za računare. Međutim, u akademskom smislu, pojam informacionih

tehnologija se vezuje za studijske programe koji spremaju studente da uspešno zadovolje

organizacija koje imaju potrebu da primene računare.

Informacione tehnologije (IT) je nova disciplina koja se vrlo brzo razvija kao rezultat zahteva

iz prakse, odnosno potreba preduzeća i drugih organizacija. Danas poslovanje u svim

oblastima potpuno zavisi od informacionih tehnologija, jer sve organizacije koriste sisteme

zasnovane na IT. Ovakvi sistemi moraju da rade u skladu sa definisanim potrebama, da budu

pouzdani i bezbedni, da mogu da se usavršavaju, održavaju i, ako je potrebno, zamene

drugim. Podrška inženjera za IT je neophodna, jer oni razumeju računarske sisteme i njihov

softver. Studenti koji završe studijski program iz informacionih tehnologija rešavaju

probleme vezane za računare i softver. Danas su akademski programi iz informacionih

tehnologija svuda u porastu, jer akademski programi iz drugih računarskih disciplina, a

naročito iz računarskih nauka, nisu uspeli da proizvedu odgovarajuće stručnjake prema

profilu koji se traži na tržištu.

Informacione tehnologije se od strane Američke asocijacije za informacione tehnologije,
definiše kao "izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija (sprovođenje) i podrška ili
upravljanje računarskim informacionim sistemima softverskim aplikacijama i hardverom".
IT koriste računare i računarske programe da pretvore, uskladište (smeste), štite, obrade,
bezbedno šalju i primaju informacije.

Pojam „informaciona tehnologija” često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve
one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do
projektovanja složenih računarskih mreža i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti
su: umrežavanje i inženjering računarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka,
kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom.

Informaciona tehnologija je opšti pojam koji opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji,
manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija.

Prvi koji je upotrebio pojam „Informacione tehnologije” bio je Džim Domsik iz Mičigena i to
novembra 1981. godine.Pojam je upotrebio kako bi modernizovao do tada korišćeni izraz
„obrada podataka”. U to vreme Domsik je radio kao računarski menadžer u automobilskoj
industriji.

2.3 Kratak pregled važnih datuma u istoriji računarstva

1871. godina: Čarls Bebidž u Londonu kreira prvu vrstu računara koji koristi bušenu karticu.

1890. godina: Herman Holorit u SAD je kreirao vrstu računara sa zvučnim karticama koji se u
to vreme koristio za praćenje rezultata izbora u Americi. Ta kompanija, interesantan je
podatak, kasnije postaje IBM.

1939. godina: ABC (Atanasoff-Berry Computer), prvi digitalni elektronski računar,
vakumske cevi, rešavao sisteme linearnih jednačina.

1943. godina: ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer), prvi digitalni
elektronski računar opšte namene (završen 1946), vakumske cevi (17468). Težak 27 tona,
koristio se u vojne svrhe.

1949. godina: Konstruisan je Electronic Delay Storage Automatic Calculator (EDSAC) na
Univerzitetu Kembridž. Bio je prvi računar sa uskadištenim programom u RAM-u.

1978. godina: Pojavio se prvi Spreadsheet program, zvao se VisiCalc, preteča današnjeg
Excel-a. Pojava procesora 8086, koji je imao za to vreme fantastičnih 29 hiljada tranzistora.

1980. godina: Pojava prvog Commodore računara, Commodore 64, a potom i Commodore
128. Izašao je model Apple III koji je koristio 192KB RAM memorije, koristio je Floppy drive i
imao je hard disk od 5 MB memorije. Iste godine oko million PC računara već postoji u SAD.

1985. godina: Pojava Microsoft Windows operativnog sistema.

1990. godina: Microsoft Windows 3.0

1993. godina: Pojava Pentium Procesora.

1997. godina: Izlazak Pentiuma II i Pentiuma MMX.

2001. godina: Na tržištu se pojavljuje procesor Pentium IV.

2004. godina: Google je predstavio Gmail. Iste godine predstavljen Firefox.

2005. godina: Osnovan YouTube i počeo sa radom 15 februara.

2007. godina: Microsoft izbacuje Microsoft Windows Vista i Office 2007.